Kontrola stresa

0 35

Stres je nastao kao zaštitna reakcija organizma, ali ako ste stalno pod stresom, to se na kraju može nepovoljno odraziti na zdravlje. Preduzmite korake u cilju kontrole stresa.

stres

Stres je normalna psihološka i fizička reakcija na događaje u životu koji se čine preteškim i zahtevnim. Mešutim, kada niste u mogućnosti da se nosite sa stresom u svom životu, Vaš um i telo mogu platiti cenu za to.

Telo je biološki opremljeno stresom da može da se zaštiti u situacijama koje se doživljavaju kao pretnje od strane agresora ili raznih opasnosti. Nekada su agresori bili divlje životinje, a današnji zahtevni tempo života stvara druge “agresore” – brojne obaveze kao što su odgovornosti i obaveze na poslu, sastanci, briga o starim roditeljima i maloj deci, ali i obična jutarnja gužva u saobraćaju. Možete biti potpuno iscrpljeni ovim svakodnevnim stresorima i pitati se da li ćete ikada izaći na kraj sa svim “opasnostima”, a možete se ohrabriti da savladate stres.

Razumevanje prirodnog odgovora na opasnost – stresa

Ako su Vam um i telo konstantno na ivici izdržljivosti zbog prekomernog stresa u životu, organizam se može iscrpeti. To se dešava zato što je prirodna reakcija tela “ bori se ili beži” – urođeni alarmni sistem organizma stalno upaljen.

Kada se suočite sa opasnošću, npr. besan pas laje na Vas, u organizmu mala regija u mozgu – hipotalamus u trenutku pali alarmni sistem. Kombinovanom reakcijom nervnih i hormonalnih signala, ovaj sistem omogućava izlučivanje adrenalina i kortizola, hormona stresa.

Adrenalin – povećava srčanu frekvenciju, krvni pritisak i osobađanje energije u organizmu.
Kortizol – povećava nivo šećera u krvi, povećava energiju u mozgu i stimuliše reparaciju tkiva. Kortizol smanjuje aktivnost u svim sistemima organizma koji nisu neophodni za “bori se ili beži” reakciju, kao što su sistem za varenje, reproduktivni sistem, proces rasta. Ovaj složeni alarmni sistem komunicira i sa regijama u mozgu koje kontrolišu raspoloženje, motivaciju i strah.

Kada prirodni odgovor – stres postane prejak

Sistem stresnog reagovanja se obično sam reguliše. Kada prođe dejstvo opasnosti, organizam se obično vraća u normalno stanje i dolazi do smanjenja nivoa hormona. Kada se spusti nivo adrenalina i kortizola u krvi, srčana frekvencija i krvni pritisak se vraćaju na normalne vrednosti i ostali sistemi organa se vraćaju na nivo svog uobičajenog funkcionisanja.

Loading...

Međutim, kada su izazivači stresa konstantno prisutni, pa ste stalno pod stresom, tenzijom, nervozni ili na ivici, alarmni sistem “bori se ili beži” je stalno upaljen. Što manje kontrole imate nad izazivačima stresa i što su neizvesniji ishodi događaja u životu i nesigurnije okolnosti, veće su šanse da ćete biti pod stalnim stresom. Dugotrajno aktiviranje sistema za stresni odgovor i posledična preterana izloženost kortizolu i drugim hormonima stresa može poremetiti brojne funkcije organizma. Na ovaj način povećava se rizik za razvoj: srčanih obojenja, problema sa snom, varenjem, depresijom, gojaznošću, memorijom. Zato je važno naučiti prevazići izazivače stresa.

Zašto reagujete na izazivače stresa na određen način?

Vaša reakcija na potencijalno stresni događaj je individualna i drugačija nego kod bilo kog drugog čoveka. Kako ćete reagovati na stresore zavisi od:

Genetike – Geni koji kontrolišu stresni odgovor organizma kod većine ljudi, samo povremeno podižu reakciju na nivo “bori se ili beži”. Prejaki ili nedovoljno jak stresni odgovor može biti uslovljen i genetskom predispozicijom.

Životno iskustvo – Jake stresne reakcije ponekad mogu biti izazvane ranijim stresnim iskustvima. Ljudi koji su bili izloženi ekstremnim stresnim događajima kao deca, kao što su zapostavljanje ili zlostavljanje, podložniji su stresu kao odrasli. Verovatno imate prijatelje koji se ne uzbuđuju oko bilo čega i druge koji burno reaguju i na najmanji stres. Ipak, većina životnih stresora je negde između ove dve krajnosti.
Naučite da reagujete na izazivače stresa u životu na zdrav način

Stresni događaji su sastavni deo života. Verovatno i Vi, kao i većina ljudi, ne možete da promenite svoju sadašnju situaciju, ali možete preduzeti korake da upravljate uticajem ovih događaja na Vas. Možete naučiti da identifikujete šta dovodi do stresa, kako da kontrolišete neke stresne okolnosti i kako da vodite računa o sebi, fizički i emocionalno kada se nađete u stresnoj situaciji.

Strategije za upravljanje stresom uključuju:

-Vežbanje
-Tehnike relaksacije
-Izgrađivanje zdravih prijateljstava
-Dovoljno sna
-Profesionalno savetovanje ili psihoterapija

Upravljanje stresom će Vam se isplatiti kroz spokojan um i možda duži, zdraviji život.

 

Izvor: Prirodni lek

 

 

Ostavite odgovor