Upala krajnika

68

Krajnici su limfne žlezde smeštene sa obe strane grla, odmah iza i iznad jezika, a kao deo imunološkog sistema štite telo od štetnih mikroorganizama. Upala ovih žlezda (akutni tonzilitis ili angina) obično zahvata ždrelo, krajnike i limfne čvorove na vratu, a može biti izazvana virusima, bakterijama ili alergijskom reakcijom. Najčešće se radi o bakterijskoj infekciji izazvanoj streptokokama koja se leči antibioticima, ali ne bi trebalo isključiti preparate od lekovitog bilja jer ublažavaju tegobe.

dec

Usled upale, krajnici postaju vidno crveni i otečeni, prošarani belim sekretom poput tačkica. Drugi znaci angine uključuju bol u grlu, teško gutanje, glavobolju, povišenu temperaturu, drhtavicu, umor, bolne i uvećane limfne čvorove na vratu.

Iako je reč o veoma čestoj infekciji od koje može da oboli svako, upala krajnika najčešće se sreće kod dece uzrasta od tri do šest godina, čiji imunološki sistem još nije razvijen. Rizik je veći ukoliko dete ide u vrtić, ali i ako je izloženo duvanskom dimu.

Na osnovu pregleda lekar će uočiti tipične promene u grlu, a da bi se propisala adekvatna terapija, potrebno je uraditi bris, kako bi se otkrio uzročnik infekcije. Antibiotici se primenjuju samo ako su upalu uzrokovale bakterije, dok se u slučaju virusne infekcije koristi simptomatska terapija – sredstva za ublažavanje gušobolje i preparati za jačanje imuniteta.

Deci koja ne reaguju na terapiju medikamentima savetuje se odstranjivanje krajnika. Glavne indikacije za operaciju jesu učestale gnojne angine (tri, četiri ili više puta godišnje), kao i lokalne i opšte komplikacije tih upala. U lokalne komplikacije spadaju upala srednjeg uha, sinusa i bronhija, dok opšte komplikacije mogu biti hronična upala bubrega i reumatska groznica. Oporavak nakon operacije traje oko dve nedelje, a u tom periodu moguće su poteškoće sa gutanjem, bolovi u ušima. Potrebno je unositi više tečnosti, Izbegavati konzumiranje čvrste hrane i koristiti ovlaživače vazduha.

Pravilna higijena, što se pre svega odnosi na temeljno i redovno pranje ruku, jedan je od najvažnijih oblika prevencije i od naročitog je značaja za decu u kolektivima. Jak imunitet je najbolja osnova za odbranu od infekcije, a to uključuje jelovnik bogat voćem i povrćem, konzumiranje veće kolilčine tečnosti, ceđenih sokova, namirnica bogatih vitaminima A,B,C,D, i E, kao i cinkom, gvožđem i folnom kiselinom. Preporučljivo je smanjiti unos šećera koji slabi imunitet, ali i kofeina, alkoholnih napitaka, gaziranih sokova, belog brašna i masne hrane. Trebalo bi izbegavati boravak u zagađenim prostorijama i utopljavati se kada je hladno vreme.

Komentari su zatvoreni..