>

U Srbiji se svakog dana desi 47 srčanih udara, a 15 ljudi umre od infarkta: Evo kako žive oni koji su dobili drugu šansu

7


Pacijenti koji su preživeli srčani udar menjaju loše životne navike i pridržavaju se terapije uglavnom samo u prvoj godini oporavka, informacije traže na internetu i troše više od 5.000 dinara mesečno na nabavku novih, efikasnijih lekova, pokazuje najnovije istraživanje

Posebno su zabrinjavajuća zapažanja kardiologa u Srbiji da sve mlađa populacija oboleva od srca, pa se nekadašnja granica od 65 godina spustila na čak 45 godina, pa i niže.

Srbija zauzima treće mesto u svetu po broju smrtnih slučajeva od infarkta, odmah iza Rusije i Ukrajine. Svakog dana desi se 47 srčanih udara, a 15 ljudi umre od infarkta. Statistika kaže da godišnje zbog i ostajemo bez jednog grada veličine Zaječara ili Bora. Dodatno zabrinjava najnovije istraživanje koje pokazuje da i oni koji prežive srčani udar i dobiju drugu šansu teško menjaju loše životne navike, terapije se pridržavaju uglavnom samo jednu godinu, informacije o oporavku traže na internetu i mesečno troše više od 5.000 dinara na nabavku novih, efikasnijih lekova. Lekarima uglavnom veruju, ali ne mogu da dođu do njih uvek kada su im potrebni.

Za pacijenta koji je doživeo infarkt najvažnije je da što pre dobije lekarsku pomoć, jer je utvrđeno da između 60 i 75 odsto osoba koje umru od infarkta umire van bolnice

Disciplina traje godinu dana

Prof. dr Goran Davidović, kardiolog, koji je sproveo anketu u Kliničkom centru u Kragujevcu, ističe da infarkt kod nas najviše pogađa ljude u najproduktivnijim godina, češće žene nego muškarce.

– Nešto više od polovine ispitanika odgovorilo je da zna gde i kada nakon infarkta treba da ode na prvu narednu kontrolu. Međutim, zabrinjava da većini nije bila najjasnija otpusna lista, to jest da nisu dobro razumeli šta sve od terapije treba da uzimaju, kao i da su u početku redovno uzimali terapiju i pridržavali se saveta lekara, ali s vremenom je njihova disciplina opadala, pa posle godinu dana od infarkta znatno neredovnije piju lekove – kaže doktor Davidović.

Predsednik Udruženja pacijenata „Moja druga šansa“ Ivan Tojagić kaže da je ovo istraživanje, nažalost, pokazalo da ne postoji gotovo nijedan građanin naše zemlje koji na neki način nije imao dodira s infarktom, bilo da ga je sam preživeo ili je ovo iskustvo imao član njegove porodice ili prijatelj.

– Treba im, kažu, bolja sistemska podrška, pa njih 64 posto predlaže uvođenje stručnih savetovališta ili kol-centara kao rešenje za bolju komunikaciju i informisanost – navodi Tojagić.

Loading...

Duško je dobio drugu šansu

Duško Đermanović iz Udruženja pacijenata „Moja druga šansa“ kaže da su rezultati istraživanja realna slika onoga kako u Srbiji žive pacijenti nakon infarkta.

– Preživeo sam i dobio drugu šansu u životu. Mnogi nisu. Najvažnije je da se držimo saveta lekara i vodimo zdrav život. Po savetu kardiologa, uzimam savremene i efikasnije lekove, koji su prilično skupi. Lekove plaćam mesečno skoro 6.000 dinara. Apelujem na sve koji mogu da pomognu da nama koji smo, eto, dobili „drugu šansu“ omoguće da lakše dođemo do adekvatne terapije, da je više ne kupujemo.

Šta je infarkt

Infarkt miokarda je odumiranje manjeg ili većeg dela srčanog mišića, nastalo zbog nedovoljne snabdevenosti krvlju. Koronarna arterija je krvni sud koji snabdeva srce krvlju i kiseonikom.

Začepljenost koronarne arterije uskraćuje snabdevanje srca kiseonikom, što izaziva oštećenje srčanog mišića koje dovodi do pritiska i bola u grudima.

Pravilo zlatnog sata

Ako se javi neki simptom infarkta, najvažnije je da odmah pozovete hitnu pomoć i objasnite šta vam se događa. Ukoliko imate nitroglicerin, stavite ga pod jezik ili uzmite nitroglicerinski sprej. Ako nemate ovaj lek, može da posluži i aspirin, koji valja dobro da sažvaćete. Mirovanje do dolaska hitne pomoći se podrazumeva.

– Infarkt se danas leči tako što se u zapušenu koronarnu arteriju stavi žičica s balonom. Kad se otkrije mesto zapušenja, ono se produva i u zid krvnog suda se stavi federčić zvani stent. Tako se omogućava da deo srčanog mišića koji je prestao da dobija krv, tj. kiseonik i hranljive materije koje krvlju dobija, opet bude hranjen – objašnjava prof. dr Goran Rađen, specijalista interne medicine i kardiologije.

Ovakav postupak je efikasan i ima smisla ako se uradi na vreme, najkasnije sat od infarkta, u okviru takozvanog zlatnog sata, jer su tada mnogo manje šanse da dođe do odumiranja dela mišića koji snabdeva koronarna arterija.

– Zato brzo traženje i dobijanje medicinske pomoći ima presudnu važnost za preživljavanje jer baš u prvom satu najčešće dolazi do poremećaja rada srca u tolikoj meri da ugrožava život – ističe doktor Rađen.

PROČITAJTE VIŠE:

Izvor: zena.blic.rs,




loading...

Ostavi Komentar

kometari

Komentari
Loading...