U borbi protiv gojaznosti

Foto: pixabay
7,398

Na mnoge stvari koje se trenutno dešavaju se ne može direktno uticati, ali rizik od gojaznosti se može smanjiti kontrolom onoga što unosimo u svoje telo te fizičkim aktivnostima.

Naučno je dokazano da višak kilograma povisuje rizike za obolevanje od brojnih bolesti, a neke od njih su bolesti srca, dijabetes tipa 2, povišen krvni pritisak, povišen holesterol, respiratorni problemi i dr.

Budući da se svet suočava sa stresnom situacijom, mnoge ljude može navesti da unose previše hrane. Razlog za to je, kako ističe psihoterapeut Danka Đukanović, osećaj koji dolazi nakon jela, a to je opuštenost.

“Opuštajući osećaj koji dolazi nakon što se najedemo vezan je za lučenje hormona koji nam u tome pomažu, između ostalog dopamina, koji je hormon zadovoljstva te lepog i opuštenog osećaja. Taj osećaj sitosti i opuštenosti nakon što jedemo je najčešći okidač zašto posežemo za hranom”, naglasila je Đukanovićeva.

Ona ističe da se nakon prejedanja najčešće javlja osećaj krivice ukoliko želimo da smršamo i automatski se javlja i druga strana priče u kojoj se osobe počinju osećati loše.

“Nije isključeno da se osobe okrivljuju nakon prejedanja, a to je izazvano osećajem slabosti: ‘Aha, meni treba hrana da bih se umirio, to znači da sam slab.’

Osobe neretko sebi na taj način prave vezu koja nije istinita. I taj osećaj može dalje da utiče na naš osećaj niže vrednosti i samopouzdanja, što nas onda dovodi do loših emocija kao što su razočaranje, tuga, osećaj krivice, a ponekad i depresija”, objasnila je Đukanovićeva.

Većina ljudi u izolaciji je jela više, neki su se našli u zamci da ne mogu prestati jesti. Što duže u hrani tražimo lek za strah, stres i dosadu, to je teže odviknuti se.

Manjak kretanja, dosada, anksioznost i stres teraju ljude da posežu za hranom čak i kada nisu fizički gladni.

“Ključno pitanje koje sebi moramo da postavimo je – da li sam zaista gladan ili sam nervozan. Ono što se dešava je da često ne znamo razliku između ove dve stvari. Mi mislimo da nervoza dolazi iz gladi, ali to nije nužno. Bitno je da budemo svesni šta se dešava u nama i da pratimo šta nam govori naše telo, jer telo najbolje zna. Ono će nam reći šta se u njemu dešava i da li nam je potrebno da jedemo ili ne”, istakla je Đukanovićeva.

Tokom pandemije većina osoba je poremetila svoj ritam ishrane, što bi nakon nekog vremena moglo da rezultuje viškom kilograma, koji ima svoje posledice.

Uobročavanje – PRVI KORAK KA BOLJOJ ODLUCI U ISHRANI

“Ono što je bitno jeste da se uobročimo, da znamo tačno kada je vreme za obrok. Možemo da ograničimo količinu koju ćemo staviti pred sebe dok na primer gledamo televiziju.

Drugi način je da sve grickalice zamenimo zdravijim alternativama”, rekla je Đukanovićeva. Kako dodaje, to ne znači da treba sebi da ukinemo grickanje, ali umesto čipsa da uzmemo bademe ili koštunjavo voće.

“Takođe je važno menjati navike u samom startu, odnosno pri kupovini paziti da se kupuju zdravije namirnice. Treba steći naviku i preći na zdravije alternative, stvari koje nisu toliko štetne.

Kada već možemo da biramo i kada se pružaju mogućnosti, onda je uvek bolje izabrati zdraviju alternativu”, predlog je psihoterapeuta.

Foto pixabay
Autor/Izvor kucnilekar

Komentari su zatvoreni..