Sudekov sindrom u šakama i stopalima

50

Javlja se usled povrede nerva, šloga, infarkta, bolesti pluća, distorzije, uganuća… Simptomi su otok koji ne spada, stalni bol, crvenilo i ograničeni pokreti

 

dd

Uprkos stalnom napretku medicine, retke bolesti poput Sudekove su još nepoznanica, čak i za iskusne lekare kada se prvi put sretnu sa njom. O kakvom poremećaju se radi za “Život plus” objašnjava internista reumatologmr Milan Ćirković iz Vojno medicinske akademije:

– Bolest najčešće zahvata šaku i stopalo, a ređe potkolenicu ili ruke. Kod dva do pet odsto pacijenata, javlja se zbog povrede nerva, a kod 13 do čak 70 odsto obolelih je posledica šloga. Najčešće se manifestuje kod osoba između 40. i 60. godine, među kojima su u čak 70 odsto slučajeva žene pušači. Može da se javi i kod dece. U nekim slučajevima nastaje usled distorzije, uganuća, a češće zbog preloma kada pacijenti dugo nose imobilizaciju. Ispoljava se i kod bolesti pluća, žučnih puteva, posle infarkta i operacija na srcu, upalnih reumatoidnih bolesti, infekcije mekih tkiva. Bolest se često javlja a da je uzrok nepoznat. Ipak, u svakom od navedenih slučajeva dolazi na neki način do iritacije neurovegetativnog refleksa, koji dovodi do vaskularnog poremećaja kao preduslova za nastanak Sudekovog sindroma.

* Kako se bolest manifestuje?

– Postoje tri stadijuma oboljenja. U prvom se javlja konstantan bol, praćen pojačanom osetljivošću zahvaćenog dela stopala ili šake. Prisutan je i otok mekog tkiva, koža je zategnuta, sjajna, topla, ponekad i vlažna. Ovi simptomi traju jedan do tri meseca, a ako pacijent ništa ne preduzme bolest prelazi u drugi stadijum.

* Šta se sa obolelima tada dešava?

– Bol za nijansu slabi, ali slabe i mišići, bolje rečeno atrofiraju. Pokreti postaju ograničeni iako je otok manji. Koža postaje bleđa, tanka, hladna, manje osetljiva. Na rendgenu se tada mogu videti promene u obliku mrljastih atrofija. Slično se dešava i u trećem stadijumu posle šest meseci. Koža je hladna, plavičasta, mišići atrofični i sa ograničenom pokretljivošću u zglobovima.

* Kako se uspostavlja dijagnoza?

– Zanimljivo je da kod Sudekove bolesti laboratorijske analize pokazuju da su sve vrednosti u granicama normale. Na rendgenskom snimku bolest se uočava, zavisno od stepena promena. Da bi se u potpunosti sagledalo kompletno stanje, ponekad se pribegava scintigrafiji, odnosno snimanju kostiju sa kontrastom, gde se registruju sve promene. U prvom stadijumu bolesti je važno da se uradi elektromiografija, odnosno snimanje provodljivosti živaca. Kao kriterijum se uzimaju i karakteristika kože, prisutan bol i osetljivost na dodir, pogotovo ako je postojao prelom, istegnuće, dugo nošenje gipsa. Posmatraju se otok i promena u cirkulaciji, bilo da je pojačana ili oslabljena. Prilikom postavljanja dijagnoze moraju da se isključe drugi uzroci poput tumora, oštećenja živaca, artritisa, skleroderma, jer oni ne dovode do Sudekove bolesti.

Deca i artritis

Kod dece mlađe od 16 godina javlja se takozvani juvenilni idiopatski artritis koji prati zapaljenje više zglobova ili parcijalno jedan veliki zglob, najčešće koleno. Zapaljenje prate bol, otok, ograničena pokretljivost, nepravilan hod. Bolest se leči kao i kod odraslih, doživotna je, ali može da se drži pod kontrolom. Ne ugrožava život, ali je opterećujuća, naglašava dr Ćirković.

* Šta se primenjuje u terapijskom smislu?

Loading...

– Dok bolest nije uznapredovala, važnu ulogu ima primarna prevencija. Ovo se naročito odnosi na pušače kao posebno ugroženu kategoriju, jer na nastanak bolesti u velikoj meri utiče mnoštvo supstanci iz duvanskog dima, koje pre svega dovode do poremećaja cirkulacije. Primenjuje se i medikamentozna terapija, prvenstveno nesteroidni antireumatici koji delimično i kratko smanjuju bol, a ponekad i opijati. Daju se i simpatolitici, preparati koji smanjuju nervni nadražaj i drugi analgetici.

Pošto bol kod većine pacijenata predstavlja najveći problem, rade se i takozvane lokalne blokade za njegovo smanjenje. Pojedini lekari ističu i pozitivan efekat botoksa, psihijatri hipnozu i psihoterapiju na bol, a primenjuje se i hiperbarična oksigenacija, terapija koja pojačava cirkulaciju i smanjuje bol. U nekim okolnostima pribegava se i hirurškoj intervenciji, što samo potvrđuje kompleksnost problema vezanog za Sudekovu bolest. Zato je važno da se pacijenti jave što pre lekaru, odnosno u trenutku kada se pojavi otok koji ne spada, uz stalan bol, crvenilo, ograničene pokrete. Samo tada mogu da se preduprede komplikacije u kojima dolazi do strukturnih promena u kostima.

I mladi reumatični

Reumatske bolesti nisu rezervisane samo za odraslu stariju populaciju, već mogu da se jave i kod mlađih osoba, u adolescentom uzrastu, a ponekad i ranije.

– Takva su reumatska obolenja sa zapalenjem vezivnog tkiva, mada su najčešće zapalenjske bolesti u vidu reumatoidnog i psorijaznog artritisa, kao i ankilozirajućeg spondilitisa koji zahvata ceo kičmeni stub. Jedna grupa sistemskih bolesti vezivnog tkiva, među kojima su najčešći Sjogrenov sindrom i lupus takođe dovodi do reumatoidnih zapaljenskih promena, i to posebno kod mlađih žena. Problem je što ove bolesti dugo ostaju neprepoznate, pa oboleli lutaju od lekara do lekara, kaže internista reumatolog mr Milan Ćirković iz Vojnomedicinske akademije.

* Koji simptomi ukazuju na Sjogrenov sindrom?

– Najčešći simptom je suvoća sluznica očiju sa osećajem da je pesak u njima. Prisutna je i suvoća usne duplje zbog čega češće uzimaju tečnost. Javljaju se bolovi u malim zglobovima šaka, a neretko i otok pljuvačnih žlezda. Bolest ponekad prati i visoka temperatura, zbog čega najčešće odlaze lekaru opšte prakse.

* A kako prepoznati lupus?

– Sistemski eritematozni lupus često karakterišu kožne promene na licu u obliku leptira. Ove osobe teško podnose sunce, imaju bolove u mišićima i zglobovima, ponekad glavobolju i povišenu temperaturu. Prisutna je i promena raspoloženja u vidu depresije ili se razvija neka psihoza. Bolest, mada retko, prati i poremećaj svesti do kome, a mogu da se jave i epileptični napadi. Ukoliko se ne dijagnostikuje na vreme može da dovede i do oštećenja bubrega, zbog čega pacijenti imaju otoke na potkolenicama. Mogu da se jave i opšta slabost, malaksalost. Obe ove bolesti mogu da se komplikuju promenama u vidu zapaljenja malih krvnih sudova kože, bubrega, mozga.

* Na koje bolesti još treba obratiti pažnju?

– Kod starije populacije do reumatskih zapaljenskih promena dovodi i jedna relativno česta bolest, sindrom vaskulitis, koji karakteriše upala krvnog suda srednjih arterija. Reumatska polimijalgija takođe se javlja kod starijih od 50 godina, a praćena je bolom, ukočenošću u rukama, pojavom visoke sedimentacije, a ponekad i anemijom.

* Koliko je važna rana digajagnostika?

– Sve ove bolesti, blagovremeno dijagnostikovane mogu da se kontrolišu primenom brojnih lekova, od analgetika, pa sve do biološke terapije. Sa ranom dijagnozom sprečava se razvoj bolesti kao i prateće komplikacije. Samo tako pacijenti mogu da računaju na dobar kvalitet života i obavljanje svakodnevnih aktivnosti samostalno. U suprotnom, bolest sigurno vodi do određenog stepena invalidnosti.

Izvor: Novosti.rs

Mnogima se dopalo i ovo:

Komentari su zatvoreni..