Šta je koksaki i kako se leči?

305

Ovo oboljenje spada u grupu enterovirusa i zahvata gotovo sve sisteme organa: respiratorni, kardiovaskularni i nervni. Otuda i različita klinička slika – oboljenje grla, ždrela, pluća, srca, oka, kože, sluzokože, mišića, limfnih žlezda, srca, srčane maramice, moždanih ovojnica, mozga…

KORAK PO KORAK

 

131734_sasabozovic_ffPiše: dr Saša Božović,
specijalista infektologije Doma zdravlja MediGroup Bulevar

Prvi izazivaju lakša oboljenja: angine, bolesti ruku, nogu, usta, zapaljenje ždrela, osip po koži, konjunktivitis, ali mogu da prouzrokuju i zapaljenje mozga, moždanica, paralize. Virusi B grupe zapravo su oni koji prave pometnju i za njih većina pacijenata zna – oni izazivaju bol u grudnom košu, poremećaj ritma rada srca, zapaljenje srčanog mišića i srčane maramice, ali takođe mogu izazvati oboljenja nervnog sistema.

RASPROSTRANJENOST VIRUSA

Koksaki virusa ima na čitavoj zemaljskoj kugli. U tropskim i suptropskim predelima izazivaju oboljenja tokom cele godine, a u oblastima kontinentalne klime, koja vlada u Srbiji, u toku leta i rane jeseni, naročito ako je godina kišna. Uzrok ovakvog sezonskog javljanja koksaki infekcija za sada nije poznat.
Kao što samo ime grupe virusa kome pripada govori (entero), unosi se preko usta a spada u bolesti prljavih ruku, mada se delimično prenosi i respiratornim putem, to jest preko kapljica pri govoru, kašlju i kijanju. Izvori infekcije su kontaminirana hrana, igračke, predmeti, voda, insekti a prenosi se direktno sa obolelog na zdravog čoveka. Virus zapravo ulazi u naš organizam preko usta, inficira sluzokožu našeg digestivnog sistema i izlučuje se stolicom. Starosna populacija koju virusi obe grupe napadaju jesu predškolska i školska deca, adolescenti, mlađi ljudi.

OD BEZOPASNIH DO SMRTONOSNIH

Kada govorimo o tome koliko su opasni koksaki virusi, najtačnije je reći da mogu biti potpuno bezopasni do smrtonosni. Naime, u zavisnosti od toga koju bolest izazivaju, mogu biti bezopasni (tipa povišenja temperature, groznice, malaksalosti, gubitka apetita, promene u vidu plikova na šakama, ustima, stopalima, prehlade, angine, zapaljenja oka) do veoma opasni ako je virus oštetio meke moždanice mozga, mozak, srce, srčanu, plućnu maramicu. Svake pete do sedme godine koksaki virusi su virulentniji – u prevodu jači i opasniji i izazivaju teža oboljenja nego ranije. Pacijent ne mora da ima nikakve simptome, ali s obzirom na to da ova vrsta virusa može napasti gotovo sve sisteme organa, može da ima najrazličitije: od suzenja, crvenila i curenja iz oka, bola u grlu, u grudnom košu, lupanja ili preskakanja srca, malaksalosti, jake glavobolje, osetljivosti na svetlost i zvuke, povraćanja, dijareje…

KO JE PODLOŽAN

S obzirom na to da se javlja u obliku manjih ili većih epidemija, ispitaju se uvek i osobe koje su bile u kontaktu sa obolelim jer se virus nalazi u ždrelu jednu do četiri nedelje, a izlučuje se stolicom do 18. nedelje po nastanku infekcije. Sekundarne infekcije u kućnim uslovima sreću se u 40-70 odsto slučajeva, a zavise od tipa virusa, prenaseljenosti stanovništva i kućne i lične higijene. Nažalost, terapija ne leči sam uzrok, već je simptomatska. Kod bolesti srca daju se lekovi koji će vratiti normalan ritam srca, izlučiti tečnost ako se zadržava, vitamini koji deluju kao antioksidanti. Ukoliko je zahvaćeno grlo, daju se sredstva koja kupiraju bol u grlu, snižavaju temperaturu itd. Posledice se nadovezuju na tip virusa i opasnost određenog soja virusa koji je prisutan određene godine. U nekim nabrojanim bolestima posledica uopšte nema, a neka stanja poput virusnog meningitisa, encefalitisa ili mioperikarditisa mogu se završiti i smrću pacijenta.

RECIDIV

Koksaki virus ne zadržava se trajno u organizmu, kao što je već rečeno, izlučuje se stolicom do 18. nedelje bolesti. Kod dece i odraslih može proći i da se ne primeti.
Najveću zbrku pacijentima prave rezultati koje dobiju serološkim testiranjem, to jest traženjem antitela na koksaki viruse. Praktično većina nas dođe u kontakt sa ovim virusima u detinjstvu, kada stvore i antitela koja ostaju pozitivna, kao znak da smo bili u kontaktu sa koksaki virusima. Ukoliko sumnjamo na bolest srca a uradimo osnovnu analizu Coxackie IgM i IgG antitela, mi smo uradili ukupna antitela na viruse A i B grupe i ona će svakako biti pozitivna, što ne znači da smo bolesni, već je to zapis da smo s nekim sojem koksaki virusa bili u kontaktu. Infekcija se može ponoviti tokom života, kao i kod drugih virusnih bolesti.

131736_46068689_ffMAJA VOLK: Koksaki nisam shvatila kao opomenu

FOTO: LUKA ŠARAC

Dramaturg Maja Volk uvek je otvoreno govorila o svojim zdravstvenim problemima, pa je tako svojevremeno pričala o sumnjama zbog čega je dobila rak.

– Bila sam pod velikim stresom, a tu su i traume, udarci života za koje nisam bila spremna, koji su me pogodili, kao što su smrt mame i razvod. Tada sam mislila da se sve dešava po pravdi i nepravdi i bila sam puna negativnih osećanja, besa, gneva, bola, kukajući kao mali Kalimero: Nepravda, nepravda…! U stvari, danas znam da se sve dešava po zadatku. Nisam bila dorasla zadatku zato sam i udarala glavom o zid. Podsvesno sam želela da umrem, a bolest je izbila na organu koji sam najviše izrabljivala. Kod mene su to, zapravo, dva organa – srce i grlo koje sam svakodnevno arčila. Sa srcem sam već imala problem, koksaki virus. Četiri meseca bila sam nepokretna i nisam to shvatila kao opomenu. A što se tiče grla, svakog dana pevala sam po dva sata, nekada i po devet sati, u zadimljenim klubovima. Zato sam, sasvim ironično, dobila taj kafanski rak.

PRIREDILA: KSENIJA KONIĆ

rs_Bolnica

Komentari su zatvoreni..