• Naš tim
  • Marketing
  • Kontakt
  • Powered by Ajaxy
banner ad

Sportovi koji čuvaju zdravlje vašeg srca

14.01.2018. | Postavio Više
Potražite članak....
Generic filters
Exact matches only
Filter by Custom Post Type

Ovaj vodič će vam pomoći da se bolje snađete.

Bavljenje sportom je glavna zaštita od srčanog udara i kardiovaskularnih bolesti, a pacijentima koji su preležali infarkt kardiolozi neizostavno preporučuju da što pre započnu fizičku aktivnost.

Posle izlaska iz bolnice, u centrima za kardiološki oporavak pod nadzorom medicinskog osoblja, u programu su:

  • respiratorna gimnastika
  • kalinetiks gimnastika
  • sobni bicikl
  • trčanje na pokretnoj traci

Respiratorna gimnastika

Prvi korak rehabilitacije za osobu koja je preležala infarkt. Reč je o gimnastici niske energetske potrošnje koja srce ne izlaže velikom naporu. Ima jasan cilj da oporavi disajne mišiće koji su pogrešno korišćeni u danima posle infarkta i čija je radna sposobnost smanjena iz dva razloga:

  • čovek koji nekoliko dana leži u krevetu drugačije diše od onog ko je u uspravnom položaju
  • žrtve srčanog udara najčešće su pušači, što dodatno otežava rad pluća

Oslobađa se i nakupljena psihofizička napetost i povećava priliv krvi u mozak i kiseonika u tkiva. Ova gimnastika se radi u sali bez ikakvog monitoringa (praćenja), budući da je utrošak energije minimalan.

Kalinetiks gimnastika

To su vežbe koje omogućavaju slobodne pokrete tela i iziskuju malo veći napor i energetski utrošak od disajne gimnastike. Cilj ove gimnastike je da razmrda zglobove, a kao jedini otpor za jačanje mišića koristi težinu tela i silu zemljine teže. Nije dozvoljena upotreba tegova, dizanje tereta ili bilo koja druga teška radnja.

Kalinetiks vežbe se rade stojeći ili sedeći, pod kontrolom fizioterapeuta. Ponavljaju se više puta, a sa brojem izvođenja povećava se i snaga određene grupe mišića.

Pomoću pedala

Posle kalinetiksa, osobe koje su imale srčani udar mogu da „voze” sobni bicikl i trče na pokretnoj traci. Ipak, bicikl je prva sprava koja se preporučuje kod kardiovaskularne bolesti.

Reč je o aerobičkoj vežbi koja treba da traje bar 40 minuta i koju, da bi delovala, treba izvoditi najmanje 3 ili 4 puta nedeljno. Otpor, pod kojim srčani bolesnik okreće pedale, treba prilagoditi stanju srca:

  • ako infarkt nije oštetio organ, vozi se 40 minuta, uz srčanu frekvenciju od 160 otkucaja u minutu
  • ako je srčani mišić delimično oštećen, treba voziti pažljivo i ne prelaziti broj otkucaja u minutu koji je odredio lekar

Pokretne trake

Isto važi i za tredmil: brzina trčanja i eventualni nagib trake podešava se prema stepenu oštećenja srca. U oba slučaja, reč je o aerobičkim vežbama koje podrazumevaju određeni fizički napor, a čije redovno upražnjavanje doprinosi bržem oporavku kardiorespiratornog aparata.

Glavni ciljevi fizičke aktivnosti u ovoj fazi su:

  • smanjeni broja otkucaja (srce kuca sporije, ali isporučuje tkivima istu količinu kiseonika),
  • obaranje krvnog pritiska,
  • bolji rad vagusa (nerv parasimpatičnog sistema)

Redovna fizička aktivnost omogućava:

  • bolji periferni krvotok
  • bolji rad disajnih organa
  • bolji rad mišića

Povratak kući

Iz centra za rehabilitaciju pacijent odlazi sa preciznim uputstvima o fizičkoj aktivnost koju će upražnjavati kod kuće. Na osnovu zdravstvenog biltena, dobiće savet i o sportovima koji mogu da mu pomognu.

Uprkos tome, većina onih koji su preležali infarkt posle povratka u svakodnevni život ne nalaze ni vremena ni volje da se posvete sportu i rekreaciji, nesvesni da se tako izlažu riziku od ponovljenog infarkta ili druge bolesti.

Srčanom bolesniku se preporučuju sledeći sportovi: gimnastika koja omogućava slobodne pokrete, hodanje (šetnje), trčanje, vožnja bicikla, plivanje, ali prijaće mu i golf, skijaško trčanje, kuglanje, kanu i ribolov.

Važno je odabrati aktivnost (od onih dozvoljenih) koja se lako izvodi i ima ravnomerni ritam, uz mali utrošak energije.

Treba izbegavati teške sportove koji traže od srca prekovremeni rad. Tu se pre svega misli na bodi bilding, alpsko skijanje, ronjenje na dah, penjanje, boks, vaterpolo, hokej.
Kad je reč o takmičarskim sportovima, kao što su tenis ili košarka, potreban je oprez: nisu zabranjeni već lekar procenjuje od slučaja do slučaja.
Izaberite između ovih 6

Hodanje

Bezbedna fizička aktivnost, kako sa kardiovaskularnog tako i s ortopedskog stanovišta. Svima lako dostupno, ne traži ni opremu, niti instrumente. Počinje se s kratkim šetnjama, a zatim svako prema svojim mogućnostima postepeno povećava pređenu razdaljinu (krajnji cilj je 3 do 4 km dnevno) i brzinu koraka.

Golf

Nove studije potvrđuju da igranje golfa višestruko pozitivno deluje na one koji su doživeli infarkt: ova, samo prividno blaga fizička aktivnost (za koju je, u stvari, potrebna velika izdržljivost), dozvoljava srcu da pumpa istim ritmom kao srce zdravog čoveka, a pri tom ne izaziva skok pritiska i ne izlaže srce povećanom naporu.

Sobni bicikl

Vežba, koju mirno izvodimo u svom domu, upošljava različite grupe mišića i stimuliše srce i krvotok. Pre početka, sedište treba podesiti prema svojoj visini kako bismo nesmetano okretali pedale. Evo ovako: kad je stopalo na najnižoj tački, noga treba da bude u blago savijenom položaju. Svaka „vožnja” na sobnom biciklu u početku treba da traje 20 minuta, a zatim se postepeno povećavaju kako trajanje vožnje, tako i otpor.

Bicikl

Ima iste dobre osobine kao sobni bicikl, samo što je neuporedivo zabavniji jer se vozi na otvorenom. Treba početi sa kratkim i nezahtevnim stazama, pa polako dostizati i svih 10-15 kilometara dnevno, umerenom brzinom.

Plivanje

Aerobička aktivnost sa mnogostrukim prednostima: upošljava istovremeno ruke i noge, ubrzava povratak venske krvi u srce, čuva od povreda muskulaturu i kosti, pogodno je i za starije, kao i osobe s ortopedskim hendikepom.

Ima i dve loše strane:

u vodi ne možemo da koristimo brojač otkucaja i proverimo da li, plivajući, suviše zamaramo srce (treba verovati signalima iz tela)
nepropisno izvedeno, plivanje postaje anaerobička aktivnost (aktivnost visokog intenziteta koja iziskuje napor)

Džoging

Kad počne da se trči, trčanje treba smenjivati sa hodanjem. Kad steknemo kondiciju, hodanje se proređuje i uskoro potpuno prestaje. U odnosu na pešačenje, džoging je zahtevnija radnja kojoj se prilazi polako.

Poseban oprez preporučuje se:

  • početnicima (onima koji pre infarkta nikad nisu trčali)
  • starijim ljudima
  • ženama u menopauzi
  • gojaznim

Kad i kako trenirati

Nekoliko saveta onima koji su preležali infarkt, a pre toga se nikad nisu bavili sportom.

Fizički aktivni možete biti u bilo koje doba dana, pod uslovom da je daleko od obroka: dok traje varenje, stomak traži veći priliv krvi. Kad se to poklopi sa fizičkim naporom, preti opasnost da preopteretimo organizam.
Najbolje je da to bude popodne ili uveče. Treba izbegavati rano jutro kad se u organizmu, posle noćnog odmora, pojačavaju fiziološke aktivnosti (skok krvnog pritiska, brža srčana frekvencija). Postoji, dakle, rizik da srce preopteretimo u trenutku krize.

Izbegavati vežbanje napolju kad je hladno: i niske temperature za srce mogu biti kritične.
Sportom se ne treba baviti ni u najtoplijem delu dana, pogotovo kad je u vazduhu visoki procenat vlage.
Pre svake fizičke aktivnosti, potrebno je zagrevanje: 5 do 10 minuta lakih aerobičkih vežbi koje će aktivirati sve grupe mišića i razraditi glavne zglobove.

U toku treninga ne sme da dođe do gubitka daha i prekoračenja broja srčanih otkucaja.
Po svaku cenu ritam i brzinu koji vas zamaraju.
Prekinuti trening/vežbanje čim osetite zamor ili bol u grudima, izgubite dah ili počne da vam lupa srce.

Obavezno predvideti fazu usporavanja i opuštanja mišića. To znači da treba postepeno smanjivati brzinu i uraditi nekoliko vežbi istezanja. Ovo je važno zato što posle telesne aktivnosti raste nivo katekolamina (sastojci koji pojačavaju srčanu kontrakciju), što može da izazove aritmiju.

Drugima se dopalo i ovo:


loading...

Ostavi Komentar

kometari

Tagovi:

Kategorija: Bolesti srca i krvnih sudova, Lifestyle, Prirodni lekovi, Sportska medicina, Živeti zdravo, Zona zdravlja

avatar

O autoru ()

Redakcija Kućni Lekar: Vaš vodič do savršenog zdravlja

Komentari su zatvoreni !

Read previous post:
Lečenje policističnih bubrega

Bol u slabinama i trbuhu se sreće kod polovine obolelih a izazvan je cističnim uvećanjem bubrega. Akutni bol može da...

Uzroci i lečenje mišićnog reumatizma

Ovo je poseban oblik reumatizma, koji karakteriše nelagodnost, rasprostranjeni bol i brojne bolne tačke po telu. Može se manifestovati kao...

Evo kako protiv uraslih dlačica

Sa medicinske tačke gledišta urasle dlačice nisu opasne, ali često izazivaju crvenilo, gnojne ranice, hiperpigmentaciju, pa čak i male ožiljke....

Prirodna rešenja kojima ćete ukloniti bore

Mlada koža i vezivno tkivo sadrže uglanom elastični ili rastvorljivi kolagen , koji, shodno tome, može da absorbuje vlagu i...

Lekovite prednosti susamovog ulja

Susamovo ulje nije na listi najzdravijih ulja, ali bez obzira na to susamovo ulje ima dosta koristi.   Ovde su...

Close