>

Slobodni radikali: Unutrašnji neprijatelji, uzročnici mnogih bolesti

15


Izazivaju preko 150 bolesti, među kojima kardiovaskularna oboljenja, dijabetes, razne vrste karcinoma, Alchajmerovu i Parkinsonovu bolest…

 

Slobodni radikali štetni su produkti koji spontano nastaju u telu, odnosno u ćelijama, usled negativnih delovanja iz okoline, aerozagađenja ili nezdrave ishrane, i zbog svega toga odgovorni su za nastanak mnogih bolesti.

a67e1158057a56dde79619c5caf913ec_articlemain

Naime, svaka ćelija sastoji se iz molekula, a oni iz atoma koji su povezani hemijskim vezama. Ako pod određenim okolnostima dođe do pucanja te veze, dolazi do stvaranja slobodnih radikala. Sa druge strane, antioksidansi, kojih najviše ima u svežem voću i povrću, imaju svojstvo da neutrališu štetno dejstvo slobodnih radikala, omogućavaju duži i kvalitetniji život i sprečavaju starenje.

O tome šta su zapravo slobodni radikali i koliko su štetni za organizam govori dr Ivica Jeremić iz Institua za reumatologiju.

– Slobodni radikali su molekuli koji imaju jedan ili više nesparenih elektrona, u stanju su da oduzmu elektrone drugim molekulima i da na taj način menjaju njihovu strukturu i hemijske osobine. Biološki važni molekuli, poput proteina, nukleinskih kiselina i masti pod uticajem slobodnih radikala pretrpe oštećenje, gube svoju funkciju i nepovoljno utiču na biohemijske procese u organizmu.

Kako slobodni radikali nastaju?

– Spontano se stvaraju u organizmu, pri čemu najveći deo nastaje tokom procesa proizvodnje energije, odnosno ćelijskog disanja koje je neophodno za opstanak života. U našim ćelijama postoje minijaturne energetske stanice mitohondrije, neophodne za produkciju energije, i u njima dolazi do sagorevanja različitih supstrata u prisustvu kiseonika. U tom procesu normalno se dešava i nepotpuna redukcija kiseonika, što i pravi slobodne kiseonične radikale. Zapravo, jedan do pet odsto udahnutog kiseonika pretvara se u slobodne radikale. Oni nastaju i aktivnošću enzima koji vrše detoksikaciju toksičnih materija i lekova u jetri, ali i kao odgovor na infektivne agense, kada ćelije imuno sistema uz njihovu pomoć ubijaju mikroorganizme i štite organizam.

B12 I GVOŽĐE
Manjak određenih nutrijenata esencijalnih za rad mozga, može dovesti do slabljenja njegovih funkcija. U nizu neophodnih najvažnije mesto pripada vitaminu B12 i gvožđu, ključnim čuvarima moždanih aktivnosti. Zato je ishrana bogata ovim antioksidansima od ključne važnosti, a najviše ih ima u spanaću, jagodama, borovnicama… Istraživanja posvećena starijoj populaciji, koja sve češće oboljeva od Alchajmerove bolesti, karakteristične po brzom zaboravljanju, kao i promenama u ličnom ponašanju obolelog, pokazala su da se upravo unosom navedenih namirnica funkcija mozga može očuvati. Jer, osoba oboljeva zato što moždane ćelije, kako mozak stari, postaju osetljivije na oksidativni stres uzrokovan slobodnim radikalima. Samo ćelijski antioksidansni odbrambeni sastav uravnotežuje te opasne molekule, a on, nažalost, starenjem slabi.

Kako se organizam brani od slobodnih radikala?

– Za to se potrudila evolucija, stvarajući antioksidanse za zaštitu od slobodnih radikala. Antioksidanse uglavnom čine enzimi koji sprečavaju aktivnost slobodnih radikala, raznih proteina koji vezuju slobodne jone metala koji mogu da povećaju produkciju slobodnih radikala, kao i raznih drugih molekula. No, osim slobodnih radikala koji normalno nastaju u organizmu, postoje i agensi iz spoljašnje sredine sa istovetnim dejstvom. Jonizujuće zračenje, preterano izlaganje suncu, pušenje, izloženost različitim toksinima… samo su neki od činilaca koji mogu da doprinesu povećanoj produkciji slobodnih radikala. U organizmu, zapravo, postoji stalna borba između slobodnih radikala i antioksidanasa. Danas postoje naučni dokazi da su slobodni radikali povezani sa više od 150 bolesti. Svako oštećenje tkiva vodi do povećane produkcije slobodnih radikala, ali nije uvek jasno da li je pre bolesti postojala povećana količina slobodnih radikala koji su izazvali patološki proces, ili je sama bolest oštetila tkivo i uzrokovala njihov nastanak. No, bez obzira na način nastanka, slobodni radikali učestvuju u daljem toku oštećenja tkiva i doprinose održavanju patološkog procesa. Slobodne radikale, odnosno oksidativni stres, stručnjaci povezuju sa kardiovaskularnim bolestima, dijabetesom, raznim vrstama karcinoma, starenjem, Alchajmerovom i Parkinsonovom bolešću, ali taj spisak, nažalost, nije konačan i stalno se dopunjuje.

slobodni-radikali

Loading...

Za koje bolesti su slobodni radikali posebno odgovorni?

– Smatra se da aterosklerozu započinju i održavaju upravo slobodni radikali. Ovo je posebno važno imajući na umu da su srčani i moždani udar, kao posledice ateroskleroze, danas najvažniji uzrok umiranja u visoko i srednje razvijenim zemljama. Slobodni radikali su takođe u stanju da direktno oštete genetski materijal, odnosno DNK molekule, što može da dovede do nastanka različitih mutacija odgovornih za mutagenezu i kancerogenezu. Dokazano je da je pojava metastaza nekih tumora povezana sa povećanom produkcijom slobodnih radikala. Međutim, primena antioksidanasa, kao dodatne terapije u lečenju obolelih od raka, ne može da se preporuči jer nema dokaza o njihovoj delotvornosti.

Šta možemo da uradimo da bi se što efikasnije izborili sa slobodnim radikalima?

– Vođenje zdravog stila života osnovni je način za pobedu nad slobodnim radikalima. A to znači da treba da se unosi antioksidansima bogata hrana, odnosno voće i povrće bogato vitaminima C, E, beta-karotenom i bioflavonoidima. Ovakve namirnice smanjuju rizik od pojave srčanih bolesti, dijabetesa i različitih vrsta karcinoma. Sa druge strane, unos vitamina C, E i beta-karotena u vidu suplemenata, nema zaštitni efekat na pojavu hroničnih bolesti.

14-m

Koliko su slobodni radikali odgovorni za proces starenja?

– Starenje kao fenomen intrigira ljude oduvek. Smatra se da je starenje zapravo posledica akumulacije oštećenja nastalih pod dejstvom slobodnih radikala. Takođe se smatra da smanjenje metaboličke aktivnosti može da produži životni vek. Jer, ukoliko je veća metabolička aktivnost, veća je aktivnost mitohondrija i potrošnja kiseonika, pa samim tim veća i produkcija slobodnih radikala. Smanjen unos hrane, odnosno kalorijske restrikcije, takođe pomažu produženju života, odlažu pojavu kancera i čuvaju moždane funkcije tokom starenja. Međutim, to ne znači da ne treba unositi kalorije. Dnevni minimum za snabdevanje organizma esencijalnim hranljivim materijama u proseku je oko 1.400 kalorija.

ANTIKOSIDANSI
Najbogatiji izvor antioksidanasa su voće i povrće, jer ih biljke stvaraju za sopstvenu zaštitu od slobodnih radikala. Vitamina C najviše ima u citrusnom voću, svežoj crvenoj paprici, kiviju, ali i u drugom svežem voću i povrću.
Zbog termolabilnosti vitamina C na visokim temperaturama, poželjno je da se voće i povrće jede sveže. Vitamina E najviše ima u orašastim plodovima, pšeničnim klicama i različitim vrstama biljnih ulja. Veoma je važno unositi tamnozeleno povrće, jer pored beta-karotena sadrži lutein i zeaksantin, koji su važni za očuvanje vida, odnosno sprečavanje staračke degeneracije žute mrlje.
Što se tiče bioflavonoida, najviše ih ima u različitim biljnim čajevima, kakaou, crnoj čokoladi. Od čajeva najviše u zelenom, ali i u čajevima od kamilice, nevena i šarplaninskom čaju.
Međutim, prekomerno unošenje jednog antioksidansa može da utiče na normalno funkcionisanje drugog, odnosno da dovede do antioksidansnog dizbalansa. To može biti opasno, jer su preterane količine antioksidanasa toksične.
U svakom slučaju, zalihe antioksidanasa u organizmu dovoljne su da spreče štetno delovanje slobodnih radikala kod male dece i osoba mlađih od dvadeset godina. Međutim, posle dvadesete godine efikasnost zaštitnog antioksidansnog sistema u organizmu opada, a negativni efekti bivaju sve izraženiji kroz proces starenja.

PREVENTIVA

Svaku ćeliju našeg organizma u toku dana napadne do milion slobodnih radikala. Postoji čitava serija testova kojima se određuje ukupni antioksidansni status, nivo pojedinih enzima, selena ili drugih antioksidansnih komponenata. Kombinacijom rezultata ovih testova može da se ustanovi na kom mestu u organizmu je došlo do promena i koji je organ ugrožen. Provera antioksidanskog statusa važna je jer može otkriti bolest dok se još nije razvila, a važna je i za obolele osobe radi praćenja promene stanja bolesti, ali i efekata terapije.
Ipak, određivanje antioksidansnog statusa posebno se savetuje zdravim osobama koje su izložene pojačanom psihičkom ili fizičkom stresu. Posebno su ugroženi ljudi koji pate od hroničnog stresa, rekonvalescenti posle primene određenih terapijskih procedura, kao i pušači. Preporuka stručnjaka je da se ova vrsta testova obavlja jednom ili dva puta godišnje radi prevencije bolesti. Ukoliko se ustanovi da postoje određena odstupanja neophodna je hitna promena stila života, režima i načina ishrane, ali i više odmora radi uspostavljanja ponovne ravnoteže organizma i normalnog funkcionisanja antioksidansnog zaštitnog sistema.

Novosti

 




loading...

Komentari su zatvoreni..