>

Simptomi i lečenje gnojne angine

25


Gnojna angina ili upala krajnika (tonzilitis) česta je bolest koja u velikoj meri pogađa malu decu, ali i odrasle.

Najčešći simptomi gnojne angine su:

  • bol u grlu koja se može proširiti na uši i otežati gutanje
  • crvenilo u grlu
  • otečeni krajnici s belim mrljama na sebi
  • prisutnost plaka na krajnicima
  • zadah
  • gubitak apetita
  • slabost i pospanost
  • povišena telesna temperatura
  • otečene limfne žlezde ispod vilice i na vratu
  • glavobolja
  • gubitak glasa ili promene u glasu
  • osip na koži ili u ustima
  • curenje iz nosa i kašalj
  • upala sluznice očiju
  • mučnina i povraćanje
  • bolovi u stomaku (kod dece)

Gnojna angina kod dece

Upali krajnika najviše su podložna upravo deca i to najčešće ona do 3 godine.

Ako vaše dete ima gnojnu anginu više puta u godini, reč je o akutnoj upali krajnika.

Ako ipak ima gnojnu anginu duže od 3 meseca, radi se o hroničnoj upali. Često prehlada koja se ne leči pređe u upalu uha te tako olakšava širenje upale kroz nosnu šupljinu na grlo. Na gnojnu anginu može upućivati i uvećana slezena koja kod dece može uzrokovati bolove u stomaku i mučninu.

Kada je u pitanju lečenje, najvažnije je da pomognete svom detetu da se odmori i što pre vrati svakodnevnim aktivnostima. Takođe, podstaknite ga da jede i pije. Obzirom na bol u grlu kruta hrana ne dolazi u obzir, a ne preporučuje se ni topla hrana i piće. Ponudite mu sladoled i hladnu tečnost.

Posebnu pažnju obratite na unos tečnosti kako bi sprečili dehidraciju. Najbolji izbor su voćni sokovi. Pomoći mu možete i tako što ćete mu ispirati grlo toplom slanom vodom.

Gnojna angina kod odraslih

Osim kod dece, ova bolest je česta i kod odraslih sa slabim imunitetom. Zanimljivo je da ne pogađa stariju populaciju. Dob obolelih najčešće ne prelazi 35 godina. Dijagnoza se postavlja pomoću brisa grla ili krvne slike. Bris se radi ako se sumnja na bakterijsku upalu, a krvna slika otklanja sumnju radi li se o virusnoj ili bakterijskoj upali.

Kad je u pitanju gnojna angina grla uvek se prepisuje antibiotik. Za odrasle važi slično što i za decu. Važno je da mirujete, pijete što više tečnosti te izbegavate jako začinjenu i krutu hranu.

Glavni tretman za gnojnu anginu kod odraslih podrazumeva primanje antibakterijskih lekova, koji smanjuju rizik od reumatske groznice. Ako vam je propisan antibiotik, a nakon tri dana nema vidljivog napretka, potrebno ga je promeniti.

Loading...

Gnojna angina je zarazna infektivna bolest koja se prenosi na nekoliko načina:

  • vazduhom
  • kapljičnim putem

Na razvoj gnojne angine mogu uticati neke druga zdravstvena stanja, kao što su prehlada, bolesti desni i karijes, pušenje i konzumacija alkohola te traumatska ozleda krajnika.

Gnojna angina – lekovi

Neke metode lečenja već su pomenute. Kod velike većine ljudi, virusne infekcije treba tretirati samo paracetamolom kako bi se snizila povišena telesna temperatura. Aspirin je takođe vrlo važan, ali deca mlađa od 16 godina ga ne bi trebala piti.

Kada je u pitanju bakterijska infekcija i propisani su vam antibiotici, važno je popiti propisanu dozu. Antibiotici se posebno preporučuju imunokompromitiranim bolesnicima, kao što su oni koji primaju hemoterapiju.

Međutim, treba napomenuti da se oni trebaju pažljivo koristiti, posebno kod alergičara, trudnica i osoba kod kojih postoji nepravilnost u radu bubrega i jetre. Ipak, pre svega, važno je odrediti tačan uzrok infekcije.

Ako je reč o virusnoj angini, antibiotici neće biti ni od kakve pomoći, ali će uticati na crevnu floru te izazvati niz dodatnih problema (proliv, poremećaj u probavi, gljivična infekcija).

Uklanjanje krajnika potrebno je kod onih pacijenata koji pate od ponovljenih teških i dugotrajnih infekcija. Ako ste imali dugotrajnu gnojnu anginu više od pet puta u jednoj godini, možda ćete morati vaditi krajnike.

Najbolja preporuka za brz oporavak svakako su topao čaj i barem petodnevni odmor.

Drugima se dopalo i ovo:




loading...

Komentari su zatvoreni..