• Naš tim
  • Marketing
  • Kontakt
  • Powered by Ajaxy

Simptomi i lečenje demencije

22.06.2017. | Postavio Više

Potražite članak....
Generic filters
Exact matches only
Filter by Custom Post Type

Osobe s demencijom mogu imati poteškoće u rešavanju problema, oštećenu kontrolu emocija, a mogu se manifestovati i promene ličnosti, promene poput agitacije, deluzije ili halucinacije.

Iako je oštećenje pamćenja čest simptom demencije, ono samo po sebi ne znači da osoba ima demenciju.

Poznato je i normalno da, uporedo sa starenjem pojedinca, proces obrade informacija biva sporiji, uz postepeni nastup blaže redukcije spoznajnih funkcija koja ne ometa osobu starije životne dobi u svakodnevnim aktivnostima. Na slikovnim prikazima mozga može se evidentirati generalno smanjenje njegovog volumena. Ove promene sastavni su deo normalnog procesa starenja te se ne smatraju simptomima, tj. znacima demencije.

Neke osobe starije životne dobi razvijaju značajnija kognitivna oštećenja te oštećenja pamćenja koja nisu dovoljna za postavljanje dijagnoze demencije ali su, s druge strane, znatno veća od onih koje bismo očekivali s obzirom na dob. Navedeno stanje se naziva blagi spoznajni (kognitivni) poremećaj. Iako određen broj osoba s ovim poremećajem kasnije razvije demenciju, neke je osobe ipak ne razviju te kognitivna oštećenja ostaju nepromenjena.

Uzroci demencija

Različiti poremećaji mogu dovesti do demencije. Čak oko dve trećine svih demencija uzrokovano je Alzheimerovom bolešću. Radi se o neurodegenerativnoj i progresivnoj bolesti različite etiologije, u čijem je razvoju neosporna važnost kako genetskih, tako i negenetskih faktora poput starije životne dobi, traume glave ili emocionalnog stresa. Demenciju kod Alzheimerove bolesti dijagnostifikujemo kada kod osobe s oštećenjem, tj. gubitkom pamćenja postoji oštećenje barem još jednog područja kognicije.

Nadalje, za dijagnozu je potrebno isključenje drugih mogućih uzroka demencije, tok bolesti mora biti postepen i progresivan a kognitivna oštećenja ne smeju biti prisutna samo u vreme delirija (koji može biti pridružen demenciji, ali i ne mora), nego i u razdoblju odsutnosti delirija. Delirij predstavlja stanje izmenjene svesti obeleženo dezorijentisanošću, psihomotornim nemirom, iluzijama, halucinacijama, poremećajem pažnje i govora (nepovezan govor) te ustrašenošću. Jedan od kriterijuma za postavljanje dijagnoze je i radna ili socijalna disfunkcionalnost bolesnika, te otežano ili onemogućeno obavljanje svakodnevnih životnih aktivnosti.

Kod oko 15-20 posto osoba s demencijom radi se o vaskularnoj demenciji. U njenoj osnovi nalaze se moždana oštećenja uzrokovana cerebrovaskularnim ili kardiovaskularnim incidentima (kao što je inzult) ili druga stanja koja kompromituju, tj. inhibiraju moždanu vaskularnu funkciju. Preostalih 10-25 posto odnosi se na sve ostale, ređe tipove demencija – poput demencije u Parkinsonovoj bolesti, kod multipleskleroze, kod moždanih tumora, kod traume glave, kod nekih endokrinih i metaboličkih poremećaja, manjka određenih tvari (poput nekih vitamina) i slično.

Kriterijijumi za dijagnozu

Za postavljanje dijagnoze lekar (najčešće psihijatar i/ili neurolog) mora utvrditi jesu li kod bolesnika sa sumnjom na demenciju u značajnoj meri oštećene barem dve (ili više) sledećih moždanih funkcija u odsutnosti delirija: pamćenje, veštine jezičnog izražavanja i govorne funkcije, percepcija te kognitivne veštine poput prosuđivanja i zaključivanja.

Dijagnoza demencije postavlja se na temelju detaljnog intervjua s bolesnikom, heteroanamnestičkih podataka (najbolje je prikupiti podatke od bolesniku najbližih osoba), porodična anamneze (podatak je li u bolesnikovoj porodici po majčinoj ili očevoj liniji bilo članova porodice s demencijom) te fizikalnog, neurološkog i psihijatrijskog pregleda. Također se koristi psihometrijsko testiranje (često korišten test, uz sve druge testove, jest Mini Mental State Examination ili skraćeno MMSE) te laboratorijska dijagnostika (krvni testovi i neke specifične pretrage).

Principi lečenja

Alzheimerova bolest koja je u podlozi kod oko 75-80 posto svih slučajeva demencije je neizlečiva bolest. Ipak, važno je naglasiti kako primena lekova koji nam danas stoje na raspolaganju usporava progresiju već dijagnostifikovane Alzheimerove bolesti, što je izuzetno važno u nastojanju što dužeg održavanja kvaliteta života obolelog i njegove porodice. Za lečenje kognitivnih oštećenja i poremećaja ponašanja u Alzheimerovoj bolesti primjenjuju se antidementivi.

Prihvatanje bolesti predstavlja osnovu lečenja osobe s demencijom. Demencija kod Alzheimerove bolesti ne može se izlečiti, no lečiti se definitivno može.Vrlo važna stavka svakog terapijskog procesa su razumevanje, podrška i briga koju bolesniku pružaju osobe koje se o njemu brinu. Zadržati kvalitetu života obolele osobe što je moguće duže treba predstavljati imperativ u savremenom lečenju osoba s demencijom.

Drugima se dopalo i ovo:




loading...

Ostavi Komentar

kometari

Tagovi:

Kategorija: Demencija, Stari, Živeti zdravo, Zona zdravlja

avatar

O autoru ()

Redakcija Kućni Lekar: Vaš vodič do savršenog zdravlja

Comments are closed.

Read previous post:
Provereni napitci koji leče urinarne infekcije

Infekcije urinarnog trakta mogu biti posledica uzimanja antibiotika, neadekvatna higijena i seksualnih odnosa. Najčešće se javljaju kod žena. Najčešći simptomi...

Proveren recept za snižavanje masnoće u krvi

Predstavljamo vam recept za snižavanje masnoće u organizmu i čišćenje organizma nakon obilnih obroka. Sastojci: 400 g celera (koren) 1...

Pomozite sebi uz ove savete ukoliko imate problem sa gastritisom

Slabo žvakanje hrane veoma štetno deluje na želudac i čest je uzrok gastritisa. Hranu treba temeljno sažvakati kako se želudac...

Biljka petrovac koja leči čoveka koji se oseća kao da mu se kosti lome

Višegodišnja zeljasta biljka Petrovac (Agrimonia eupatoria) ima široku lepezu delovanja i veoma je zastupljena u narodnoj medicini. Zbog efekasnosti kod...

LICE ĆE VAM ZABLISTATI! Tri noći zaredom nanesite OVAJ domaći serum! (RECEPT)

Svi želimo da imamo lepu i zdravu kožu, ali zbog različitih životnih navika i spoljašnjih uticaja, to nekad nije lako...

Close