Simptomi i lečenje celijalične bolesti

53

Celijačna bolest (gluten senzitivna enteropatija) predstavlja hroničnu bolest kod koje postoji poremećaj apsorpcije hranljivih materija.

Kod celijačne bolesti, pacijenti ne mogu da tolerišu gluten, protein koji se nalazi u pšenici, raži, ječmu i ovsu. Kada pacijenti unesu hranu koja sadrži gluten, dolazi do imunog odgovora organizma koji rezultuje oštećenjem sluzokože digestivnih organa, i time dolazi do pojave malapsorpcije i svih simptoma ove bolesti.

Postoji jasna nasledna predispozicija za pojavu celijačne bolesti. Celijačna bolest se javlja na svakih 2000 ljudi i postoji veća incidenca u zemljama Zapadne Evrope i u SAD-u. Oboleli od dijabetesa tip I, Daunovog i Tarnerovog sindroma imaju nešto veću incidencu celijačne bolesti. Nešto više od celijačne bolesti boluju žene od muškarca, ali najveći broj obolelih su deca uzraasta oko 18 meseci, kada im se postepeno uvode namirnice koje sadrža gluten. Pacijenti koji boluju od celijačne bolesti imaju povećan rizik od nastanka limfoma i adenokarcinoma.

Odredjeni broj pacijenata nema nikakve simptome i pored evidentnih oštećenja sluzokože creva, ili simptomi mogu biti blagi i nespecifični.

Kada postoje, simptomi i znaci celijačne bolesti to su:

  • razdražljivost kod dece
  • nepravilan rast i razvoj dece
  • stolice su prolivaste i obilne
  • mogu se javiti masne stolice, neprijatnog mirisa (steatoreja)
  • prisutni su grčevi u trbuhu
  • postoje bolne ranice u usnoj duplji
  • nadimanje trbuha
  • gubitak apetita i telesne težine
  • umor i bledilo kože, zajedno sa drugim znacima anemije
  • poremećaj menstrualnog ciklusa
  • pojava otoka zbog hipopretoinemije (nizan nivo proteina u krvi)
  • sklonost ka krvarenju (krvarenje iz nosa, petehije i modrice po koži) zbog gubitka vitamina K
  • neurološki poremećaji (motorna slabost, trnjenja, grčevi, poremećaj hoda, sve do epileptičnih napada koji se javljaju retko)
  • problemi sa kožom
  • problemi sa zubima i pojava osteoporoze

Kako se postavlja dijagnoza celijačne bolesti?

Anamneza sa kliničkom slikom o objektivnim pregledom može da pomogne da se posumnja na celijačnu bolest, ali su neophodni dopunski testovi za postavljanje definitivne dijagnoze.

Laboratorijski pregledi pokazuju poremećaj elektrolita, sa niskim nivoima proteina, albumina i masnoća u krvi. Postoji anemija zbog nedostatka gvoždja, folata i vitamina B12, kao i poremećaj faktora koagulacije zbog nedostatka vitamina K.

Stolica se pregleda na prisustvo masti, a radi se i mikrobiološka analiza (koprokultura), kako bi se isključilo prisustvo nekih drugih oboljenja.

Nivoi vodonika u izdisajnom testu su često povećani kod celijačne bolesti.

Serološki testovi krvi ukazuju na postojanje antitela poput tkivne transglutaminaze, endomizijalnih i retikulinskih antitela.

Kontrastno snimanje barijumom pomaže u postavljanju dijagnoze nelečene celijačne bolesti sa oštećenjima crevne sluzokože.

Dijagnoza se postavlja i endoskopijom dvanaestopalačnog creva sa uzimanjem isečka na histopatološku analizu. Takodje, pomaže i snimanje celokupnog digestivnog trakta pilulskom endoskopijom, ali je mana ovog snimanja nemogućnost uzimanja tkiva na analizu.

Kako se leči celijačna bolest?

Primarno je neophodan higijensko-dijetetski režim ishrane koji podrazumeva izbegavanje hrane koja sadrži gluten.

Kod pacijenata koji ne reaguju na isključivanje glutena iz oshrane, uključuje se terapija kortikosteroidima.

Drugima se dopalo i ovo:

Komentari su zatvoreni..