>

Simptomi i lečenje akutnog gastroenteritisa kod dece

1


Akutni gastroenteritis je vodeći uzrok morbiditeta dece.

To je druga najznačajnija akutna bolest dečije dobi. Često je prenošenje infekcije preko (zagadjene vode i hrane, i eventualno od zaražene životinje).

Da li će doći do crevne infekcije zavisi od načina širenja organizma, njegove sposobnosti da naseli GI trakt deteta i neophodnog broja mikroor­ganizama da dovede do infekcije. Virusni prouzrokovači gastroente- ritisa su vodeći etiološki činioci bolesti. Tu pre svega spadaju rota- virus, enterični adenovirusi (serotipovi 40 i 41), kalcivirusi i astrovi- rusi. Rotavirus prodire u enterocite proksimalnih defova tankog creva, oštećuje ih i menja strukturu i dužinu crevnih resica.

U najte­žim oblicima zahvata celo tanko crevo i kolon. To je infekcija koja se najšeće događa u zimskim mesecima.

Bolest uobičajeno počinje povišenom telesnom tempraturom i povraćanjem trajanja do 3 dana iza čega sledi dijareja koja traje do 7 dana.

Najčešće obolevaju deca između 6 meseci i 3 godine. Najteža forma bolesti je kod odojčadi. Tada bolest može da se komplikuje teškom dehidracijom i sekundarom intolerancijom laktoze.

Diagnoza se postavlja pregledom sto­lice latex aglutinacionim testom (Rotalex test) Bakterijski prouzro­kovači akutnih crevnih infakcija su Salmonellae, Escherichiae coli, Shigellae, Campylobacter jejuni/coli, Yersinia enterocolitica i Clostridium difficile.

Infekcija se prenosi preko kontamini­ranih namirnica:

  • živinskog i mlevenog mesa
  • mlečnih proizvoda
  • jaja

Inficirane osobe koje su bez simptoma bolesti tj hronični nosioci (kliconoše) su rezervoar.

Te osobe često imaju holelitijazu. Minimalni inokulum potreban za izazivanje infekcije je 1000 bakte­rija. Inkubacija iznosi u prošeku manje od 24h.

Dijareja je praćena kolikama, febrilnošću i može da bude hemoragijska. Nekada je praćena reaktivnim aseptičkim artritisom. Shigelle su enteroinvazi- vna bakterije koje napadaju sluznicu kolona izazivajući hemoragijsku dijareju. Najčešće su S.dysenteriae, S.flexneri, S.sonnei i druge.

Infekcija se prenosi sa jedne osoba na drugu i preko kontaminirane hrane. Inkubacija traje 1 do 7 dana. Minimalni inokulum je 10 do in 0 bakterija. U prodromalno stadijumu dete može da bude visoko febrilno i ima konvulzije.Za razliku od drugih S.shiga nije enteroin- vazivna bakterija. Ona luči enterotoksin izazivajući sekretornu dija­reju. Escheiciae coli (E.coli) su značajni prouzrokovači akutnog infektivnog proliva u dece i to posebno u novorođenčadi i mlađe odojčadi.

U zavisnosi od patogenetskih mehanzama kojima izaziva­ju dijareju razlikujemo četiri tipa

E.coli. Enteroivnazivna E.coli napada sluznicu kolona po istom modelu kao i Shigella.

Diareja je hemoragijskog karaktera. Enterotoksigena E.coli stvara termolabil- ni, koleri sličan enterotoksin ili termostabilan enterotoksin ili oba zajedno. Posle adheriranja za epitel sluznice tankog creva ova bak­terija luči enterotoksin(e) koji dovode do aktivne sekrecije Na,Cl i vode.

Zato je dijareja sekretornog tipa. Enteroadhezivna E.coli se adherira za površinu epitela sluznice tankog creva dovodeći do oštećenja mikroresica i četkastog pokrova. To ometa proces apsorpcije hranljvih materija, i smanjuje hidrolizu laktoze.

Enterohemoragična E.col, posebno tip 0157 : H7 stvara citotoksin. On dovodi do oštećenja sluznice tankog i debelog creva prouzroku- jući hemoragijski kolitis. Ovaj toksin je odgovoran za hemolitičko- uremijski sindrom u čijoj osnovi je mikroangiopatska hemolizna anemija, trombocitopenija i renalna insuficijencija.

Ovaj tip E.coli se prenosi kontaminiranom hranom, nepasterizovanim voćnim soko­vima i nedovoljno’termički obradjenim telećim mesom. Campylo- bacter jejuni/coli je treći značajni prouzrokovač bakterijskih dijare­ja. Izvori infekcije su zagadjeno pileće meso, mleko, mlečni proizvo­di i voda. To je enteroinvazivna bakterija koja napada sluznicu ileu- ma i kolona. Inkubacija je 3 do 5 dana.

Dijareja može da ima hemo­ragijski karakter. Dete je febrilo i ima kolike. Bolest je kratkotrajna. Yersinia enterocolitica je enteroinvazivna bakterija koja je prouzro­kovač akutnog i hroničnog enterokolitisa male dece. U veće dece ona je odgovorna za mezenterijumski adenitis koji se klinički ispoljava simptomima akutnog apendicitisa.

Inkubacija traje do 7 dana.

Znaci bolesti su proliv, povraćanje, bolovi u trbuhu i febrilnost. U stolici može da ima primesa krvi. Po nekada infekcija ovom bakteri­jom ima hronični tok i simulira Crohn ileocolitis. Clostridium diffici- le izaziva antibioticima izazvaju dijareju.

Ovaj mikroorganizam produkuje spore koje šire infekciju se jedne osobe na drugu. Poliv ne mora da bude hemoragijskog karaktera.

Loading...

Lečenje

Ono se sastoji u korekciji stanja dehidracije i eventualnih elektrolitnih i acidobaznih poremećaja. Potom ono podrazumeva realimentaciju dece i prepozvanavnje i lečenje udruženih infakcija.

Ukoliko dete sa akutnom dijarejom nije dehidrirano treba da se nastavi sa dobno odgovarajućom ishranom. Odojčad treba da nastave da sisaju ili da uzimaju mlečnu formulu koju su do tada i koristila. Mlečna formula se ne razblažuje ukoliko se dijareja odr­žava blagom ili se ne pogoršava.

Ukoliko se to dogodi onda se pri- menjuje četvrtinsko mleko (jedan deo mleka i tri dela rehidracione solucije) sa smanjenjem razblaženja u intervalima od 12h. Ako se radi o odojčadi preko 6 meseci u koje su uvedeni i nemlečni obroci preporučuju se kašice od pirinča, mrkve, krompira jabuke, banane i žitarica, te korišćenje dodataka pilećeg mesa u njima. Nastavlja se primena do tada korišćene nerazblažene mlečne formule.

Kod mlađe odojčadi akutni gastroenteritis može da se komplikuje prolaznom intolerancijom laktoze. Ona se ispoljava produženim tokom proli- va. Stolice su vodene, kisele i penušave, njihov pH je < 4.5. Mesto mleka toj deci treba davati mlečne formule bez laktoze barem 4 sedmice. U većini slušajeva akutnog gastroenteritisa nije potrebno primeniti antimikrobne lekove jer je on najčešće virusne etiologije.

Bakterijske crevne infekcije ne zahtevaju primenu antibotika jer su kratkog i ograničenog trajanja i spontano prolaze.

Kod dece sa salmoneloznim enterokolitisom primena antibiotika dovodi do produženog kliconoštva. Antibiotici su samo indicirani u novorod- jenčadi i mlađje odojčadi sa salmoneloznim i E.coli enterokilitisom, potom u odojčadi imale dece sa teškom kliničkom slikom akutne dijareje kada postoji sumnja na generalizaciju infekcije (febrilnost, leukocitoza, povišen CRP, pozitivne hemokulture).

Kada je to indicirano, u slučaju E.coli akutnog gastroenteritisa treba primeniti trimetroprim-sulfametoksazol (Bactrim) ili ampicillin kada je u pitanju enteroinvazivna E.coli. Ako se radi o artteroadhezivnoj vrsti ove bakterija treba da se eventualno primeni Bactrim ili neki od aminogikozidnih antibiotika (gentamycin). Infekcija enterotok- sigenpm i enterohemoragijskom E.coli ne indicira primenu antibi­otika.

Samo komplikovani slučajevi Salmonella enterokolitisa i infekcije mladje odojčadi treba da se leče parenteralnom pri- menom ampicillina, amoxicillina, ceftriaxona ili chloramphenicola. Infekcije Shigellama u principu ne treba lečiti antimikrobnim lekovima. Ako je to indicirano onda treba da se pimene ceftriaxone ili Bactrim. Većina dece sa Campylobacter infekcijom ne zahtevaju primenu antibiotika. Ako je indicirano primenjuju se eritromycin ili azitromycin. Infekcija Yersiniom enterocoliticom najčešće spon­tano prolazi. Slučajevi komplikovani septikemijom ili fokalnim infekcijama kao naprimer mezenterični limfadenitis treba da se leče cefotaximom ili gentamycinom. Clostridium difficile enterokolitis treba da se leči metronidazolom ili oralno vancomycinom.

Dobro poznavanje prirode bolesti, korektno lečenje stanja dehidracije, propisna realimentacija bolesnog deteta čine da je prognoza akutnog gastroenteritisa u dečijoj dobi povoljna. Na ishod bolesti utiču stanje ishranjenosti, udruženost infakcija, kasno prepoznavanje i neodgovarajuće lečenje komplikacija.

Prevencija

Poboljšanje opšte i lične higijene, redovno pranje ruku, pranje voća i povrća koje se koristi u ishrani, sanitarna kontrola namirni­ca, unapredjenje sanitacije otpadnih voda, higijensko snabdevanje vodom za piće, , utiču na učestalost crevnih infekcija.

Prirodna ishrana odojčadi do šest meseci smanjuje rizik i težinu crevnih infekcija. Rotavirusna vakcina značajno smanjuje dužinu i težinu bolesti i potrebu za rehidracijom.

Drugima se dopalo i ovo:




loading...

Ostavi Komentar

kometari

Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.

Read previous post:
Hematurija-Simptomi i lečenje

Ukoliko je u pitanju krvarenje zbog tumora parenhima bubrega i gornjeg urotelijuma sa formiranjem koaguluma, prvo se javlja krvarenje a...

Adisonova bolest-Simptomi i lečenje

Brojni su uzroci nastanka Adisonove bolesti najčešće se javlja autoimuna Adisonova bolest (organizam pravi antitela protiv kore nadbubrežne žlezde), i...

Hronično zapaljenje krajnika- Simptomi i lečenje

Hronično zapaljenje krajnika ( Hronični tonzilitis palatinalnih tonzila) prepoznaje se ili kao akutizacija hronične bolesti, uz odgovarajuće upalne simptome (povišena...

Usporen rad srca kod dece- Simptomi i lečenje

Za razliku od odraslih, gde je bradikardija( usporen rad srca) sve što je sporije od 60 otkucaja srca u minuti,...

Šećer može biti dobar za vas

Većina ljudi zna da šećer može biti vrlo opasan i da izbacivanje slatkiša iz ishrane može dovesti do normalizacije krvnog...

Close