Psihijatrijske bolesti i rizici po potomstvo

83

Iako nasleđe igra veliku ulogu kada su u pitanju duševni poremećaji, na razvoj ličnosti i bolesti značajan uticaj imaju i faktori sredine

miroslava-jasovic-gasic
Kada je u svojoj 22 godini dobila dijagnozu bipolarnog afektivnog poremećaja sa kojim se, uz pomoć lekova i psihoterapije, bori već deset godina Ana D. nije znala da joj bolest može predstavljati prepreku da bude kvalitetan roditelj. Ona se danas nalazi pred jednom od najtežih dilema u životu – da li da se ostvari u ulozi majke i kakva je šansa da njena dijagnoza bude upisana u zdravstveni karton njenog deteta. Lekari su je upoznali sa statistikom koja govori o procentima verovatnoće da rodi zdravo dete, ali za Anu roditeljstvo nije sinonim za procentni račun.

– Ja neću roditi stotinu mališana već jedno, a to dete će biti bolesno ili zdravo. I sama ideja o trudnoći me plaši, jer strepim da drugo stanje ne pogorša moje „stanje”. Ne znam da li će moj muž moći da izađe u susret potrebama deteta i sam nosi teret roditeljstva ako ja ne budem mogla. Ne znam kako da presečem taj gordijev čvor – iskrena je Ana.

Profesor dr Miroslava Jašović-Gašić, neuropsihijatar i savetnik za naučnoistraživački rad Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, kaže da se u svojoj četrdesetogodišnjoj karijeri više puta suočila sa pitanjem pacijenta – da li treba da bude roditelj i ističe da je to jedna od najtežih dilema koja se postavlja pred lekara.

– U psihijatriji ne postoje jednačine koje govore da li će roditelji sa mentalnim smetnjama dobiti zdravo ili bolesno dete – baš kao što nema garancije da će dvoje mentalno zdravih roditelja dobiti zdravo potomstvo. Iako se smatra da nasleđe igra veliku ulogu kada su u pitanju veliki duševni poremećaji, kao što su šizofrenija, bipolarni afektivni poremećaj, autizam i hiperkinetički sindrom, na razvoj ličnosti i bolesti značajan uticaj imaju i faktori sredine. Nije svejedno da li dete odrasta u hladnoj i nestimulativnoj sredini ili raste okruženo emocijama i pažnjom, jer ljubav i sigurnost predstavljaju kamen temeljac mentalnog zdravlja. Mi smo u obavezi da pacijenta upoznamo sa rizicima koji postoje, ali moramo da naglasimo da ti rizici predstavljaju samo statističku verovatnoću, a ne prognozu i izvesnost da će se bolest javiti – objašnjava dr Miroslava Jašović-Gašić.

A statistika govori sledeće – ako je jedan roditelj oboleo od bipolarnog afektivnog poremećaja, verovatnoća da će dete dobiti ovaj poremećaj kreće se od pet do 20 odsto, a ako su oba roditelja bolesna, šansa da će dete dobiti ovu dijagnozu iznosi od 50 do 70 odsto. Kada je šizofrenija u pitanju – ako je jedan roditelj oboleo, verovatnoća da će dete oboleti kreće se od 13 do 50 odsto, a ako su oba roditelja bolesna, šansa da će dete dobiti istu dijagnozu „ide” i do 50 odsto. Ali, sve su to samo procenti koji u pojedinačnom slučaju znače sve ili ne znače ništa – ističe naša sagovornica.

Ona naglašava da geni roditelja mogu dovesti samo do karakternih izmena kod potomaka, a ne i do pojave same bolesti i dodaje da genetska predispozicija takođe znači da bolest ne mora da se ispolji u prvom, već u drugom ili trećem kolenu. Psihijatrijske bolesti čine deo naslednog paketa – baš kao što boju očiju možemo naslediti od roditelja, ali i od bake, deke, tetke ili ujne, tako i gene za mentalne poremećaje možemo naslediti od roditelja i rođaka.

Profesor dr Miroslava Jašović-Gašić ističe da je trudnoća sinonim za veliku hormonalnu buru i kod osoba koje su predisponirane može biti okidač za nastanak nekih psihijatrijskih poremećaja i dodaje:

– Stručnjaci Američkog nacionalnog saveza za mentalne bolesti savetuju da mesec dana pre trudnoće majka prestane da uzima medikamentnu terapiju i kažu da pauza u uzimanju lekova u trajanju od par meseci ne može bitno da pogorša psihičko stanje trudnice. Prvo tromesečje trudnoće je najosetljiviji period za razvoj ploda, jer se tada formiraju organi – već u drugom trimestru mogu se uzimati lekovi pod nadzorom lekara. Takođe se savetuje da se tokom trudnoće uzimaju lekovi koji su u upotrebi najmanje dvadeset godina, jer se pouzdano znaju sva njihova neželjena dejstva. Lekari su, međutim, primetili da se kod mnogih nepsihotičnih poremećaja (anksioznih i paničnih stanja i depresije) simptomi u trudnoći gube. Kao da se priroda pobrinula da buduću majku dovede i u mentalno „blagosloveno” stanje za vreme tih devet meseci – zaključuje naša sagovornica.

Katarina Đorđević

Komentari su zatvoreni..