Uticaj vremenskih promena na zdravlje

36

Nagla promena vremena iz hladnog u toplo ili obrnuto, koju upravo ovih dana doživljavamo, nije bezopasna ni za zdrave, a kamoli bolesne ljude, kažu stručnjaci koji se bave pitanjem uticaja vremena na zdravlje. Najugroženiji su srčani bolesnici, astmatičari i psihički labilne osobe.

 

my

Izučavanje uticaja vremena na zdravlje je multidisciplinarna oblast, u kojoj učestvuju prognostičar, klimatolog i lekar.

U Srbiji, u RMHZ, svakodnevno se vodi evidencija vremenskih faza, koje govore koji pacijenti su u kojim vremenskim uslovima ugroženi.

Na osnovu tih podataka, stručnjaci RHMZ sugerišu kog dana će određeni pacijenti biti ugroženi.

Astmatičar oseti i reaguje tri do 48 sati pre no što dođe do nagle promene temperature i zato je dobro znati bioprognozu na osnovu koje lekar daje savet kako da ugrožene osobe što bezbolnije prebrode period koji dolazi.

Saveti se uglavnom svode na to da, kad su meteorološki uslovi nepovoljni, osetljivi ljudi treba da ostanu kući, da ne planiraju nikakvo putovanje, da se ne zamaraju i da se strogo drže propisane terapije.

Ako bioklimatolozi kažu da će u određenom periodu biti ugrožene psihički obolele osobe, upotreba leka za smirenje pre tog perioda omogućiće da se taj period gotovo i ne oseti.

Vremenske promene fiziološki su stres na koji organizam pokušava da se prilagodi, a pri tom telo zdrave i telo bolesne osobe različito reaguju.

Danas se smatra da grupa meteorotropnih bolesti – bolesti na čije pogoršanje može da utiče vreme, obuhvata više od 50 obolenja.

Među meteorološke prilike koje najviše utiču na pogoršanje bolesti ubrajaju se velika vrućina, naročito ako nastupe naglo i u neuobičajeno doba godine, zatim velika hladnoća, nagla promena vazdušnog pritiska, vetar (naročito topao), magla i smog.

Letnja sparina i zimska hladnoća najveća su pretnja onima koji pate od bolesti krvnih sudova, jer takvi vremenski uslovi nose povećanu opasnost od srčanih i moždanih komplikacija.

Loading...

Naučnici su utvrdili da vetroviti i topli dani deluju depresivno na čoveka i njegovo opšte raspoloženje i smanjuje učinak na intelektualnom i fizičkom planu.

Kada duva jugo (topao vetar), zdravi mogu da osete pogoršanje raspoloženja, a hronični bolesnici koji pate od bolesti krvnih sudova mogu da dožive srčani ili moždani udar.

Kada je u vazduhu mnogo vlage, otežano je isparavanje znoja sa površine kože, a poznato je da sparni dani opterećuju srce kao da radi pod fizičkim naporom.

Istraživan je uticaj vremena i na pojavu moždanog udara, srčanog infarkta i plućne embolije, pri čemu je zaključeno da najviše srčanih udara ima zimi i u danima sa niskim vazdušnim pritiskom.

U takvim prilikama preovladava oblačno, često vetrovito, snežno ili kišno i vrlo hladno vreme.

Leti su infarkti najčešć pri nestabilnom vremenu, posebno ako je propračeno strujanjem hladnog vazduha, uz pljusak i grmljavinu.

Za pojavu moždanog udara opasni su i višednevni hladni periodi s velikim promenama vazdušnog pritiska, a opasnost postoji i zimi pri nižoj temperaturi.

Rezultati se mogu dovesti u vezu s promenama koagulacije (zgrušnjavanja) krvi u različitim vremenskim uslovima.

Akutni bolesnici reaguju, pre svega, na vremenske prilike s visokom vlagom i dužim trajanjem toplog perioda u hladnom delu godine i hladnog perioda u toplom delu godine.

Na pogoršanje raspoloženja posebno utiču vremenske prilike s promenljivom dnevnom temperaturom, sniženim ili promenljivim vazdušnim pritiskom, povećanom oblačnošću, slabom kišom ili maglom, tako da se psihoza i depresivno stanje javljaju u znatno povećanom broju već posle trodnevnog oblačnog razdoblja.

U većini vremenskih prognoza hronični bolesnici se upozoravaju da u nekom periodu mogu imati pojačane tegobe i ta upozorenja treba ozbiljno shvatiti.

S druge strane, pak, i sam organizam daje čoveku upozorenje u vidu malaksalosti, glavobolje i tome slično, pa u tom periodu treba izbegavati fizički napor i boravak napolju.

Drugima se dopalo i ovo:

Komentari su zatvoreni..