Promaja nije krivac za paralizu lica

229

Pareza facijalisa predstavlja oduzetost sedmog moždanog živca, čime su smanjeni ili onemogućeni mišićni pokreti koji iskazuju svesne i nesvesne izraze lica. Uzroci su brojni, ali promaja ipak nije među njima

pareza_facijalis_simptomi

 

Ukoliko se probudite sa spuštenim kapkom i iskrivljenim usnama, treba posumnjati na parezu facijalis. Ovo oboljenje predstavlja oduzetost sedmog moždanog živca, čime su smanjeni ili onemogućeni mišićni pokreti koji iskazuju svesne i nesvesne izraze lica. Nervus facijalis inerviše i ukus na prednjoj trećini jezika, lučenje pljuvačke i suza, kao i mali mišić u srednjem uhu, pa su prilikom upale živca na lisu i te funkcije pogođene, objašnjava dr mr sci Ninoslava Mihajlović, specijalista neurologije iz ordinacije Neuropsihomedika u Beogradu.

Na kojim delovima lica se pareza facijalisa najčešće manifestuje?

Facijalis ima neobično komplikovan tok – vijuga iz unutrašnjosti lobanje kroz slepoočnu kost u uzanom kanalu i izlazi u zaušnu pljuvačnu žlezdu, granajući se u svoje završne grane (čelo, kapci, obraz, usne i vrat). Zbog toga broj mišića koji gube funkciju zavisi od mesta na kojem je živac oštećen. Tako, ukoliko je zahvaćeno glavno stablo živca, zahvaćeni su svi mišići lica, a ukoliko su oštećene samo pojedine grane, gubitak pokretljivosti će biti delimičan. Kod oboljenja mozga (krvarenje, tromboza), jače su pogođeni mišići oko usta nego oni oko oka. Kod tumora u malomoždanom uglu oduzetost se može razvijati sporo, pa i godinama.

Šta je sve uzrokuje?

Pored gore navedenih stanja, česti uzroci oduzetosti facijalisa su i prelomi lobanje i hroničlna oboljenja uha (holesteatom), a ređe oboljenja nervnog sistema (kranijalna polineuropatija, multipla skleroza). Zatim, postoje i retki sindromi u kojima je pareza facijalisa deo opste bolesti (npr. urođene malformacije kod dece i slično).

Može li parezu izazvati prehlada, odnosno promaja, kako se najčešće misli?

Iako je u proslosti prehlada, odnosno promaja važila kao glavni faktor rizika za ovu bolest, statistička obrada velikog broja slučajeva opovrgava ovo mišljenje.

Šta je to Belova paraliza?

To je poseban i najčešći oblik pareze – periferna paraliza facijalnog nerva, odnosno oduzetost samo polovine lica. Njen uzrok često otaje neobjšnjen, ali se verovatno javlja kao posledica imunog odgovora na virusnu infekciju. U tom slučaju odgovor imunog sistema prouzrokuje otok živca u koštanom kanalu, zaustavljajuci nervne impulse. Pacijenti se obično prvo žale na neodredjen bol oko uha, a uglavnom ujutro zapažaju da se jedna polovina lica ne moze voljno pomerati.

Masaža i tople obloge

Kod pareze facijalisa, odnosno Belove paralize, pomaže i blaga masaža, objašnjava naša sagovornica. Prema njenim rečima, mimičke mišiće treba masirati slično kao u kozmetičkoj masaži, pokretima odozdo nagore. Obično se preporučuje da to sam pacijent radi kod kuće, pred ogledalom.
Takođe, ne treba odbaciti ni narodne lekove, poput obloga od mlevene paprike ili soli, napominje dr Mihajlović. “Fitoterapija i blage tople obloge dovode do poboljšanja cirkulacije u predelu oduzetih mišića i na taj način pomažu. To može biti platnena vrećica sa ugrejanom solju, kao što su naše bake obično činile, zatim, ugrejan crep umotan u peškir, termofor ili oblozi od aleve paprike namočene u vreloj vodi”, savetuje doktorka i dodaje da će svaki pacijent odabrati ono što mu najviše odgovara.

Koji su simptomi ove bolesti?

Uobičajeni simptomi su opuštena zahvaćena polovina lica, čelo se ne moze nabrati, gornji kapak se ne spušta preko očne jabucice, donji kapak je izvrnut napolje, suze cure niz lice jer ne dosežu do suznog kanala u kapku, obraz visi, kao i ugao usana. Pljuvačka ne moze da se zadrži u ustima i curi iz pogođenog ugla usana, pri jelu se u obrazu nagomilava hrana. Ne oseća se ukus na prednjoj trećini jezika, a obolelom smetaju i jaki zvuci. Kod Belove pareze često su navedeni simptomi blaži. Mogu se u toku 2-3 dana pogoršati, a onda nastupa poboljšanje. U ređim slučajevima oporavak traje duže od šest nedelja, a u teškim slučajevima i do šest meseci.

U kom starosnom dobu se pareza može javiti?

Kod dece se bolest najčešće javlja kao posledica akutnog i teškog zapaljenja uha, kao i kod krpeljske bolesti – borelioze. Belova pareza zahvata uglavnom mlađe osobe u dobi od 25 do 35 godina, kao i starije posle 60. godine zivota, što ukazuje na mogućnost da imunitet igra važnu ulogu. Starije osobe mogu oboleti od herpes zostera, virusnog oboljenja slicnog dečijim kozicama, kada dolazi do pomenutog otoka živca u koštanom kanalu. Tada je tok bolesti težak i oduzetost često ne prolazi potpuno. Takođe, u nekim porodicama Belova pareza javlja se učestalo, ali uzrok tome nije poznat.

Kako se bolest dijagnostikuje?

Kada dođe do oduzetosti lica, potreban je pregled uha i neurološki pregled, kako bi se isključile sve gorenavedene poznate bolesti. Tek tada je mogućno tvrditi da se radi o Belovoj parezi.

Koji se sve načini lečenja koriste?

Belova pareza se leči visokim ili veoma visokim dozama nadbubrežnog hormona kortizona. Time se smanjuje otok u koštanom kanalu i istovremeno se stišava imunološki proces u organizmu koji je do tog otoka doveo. Terapija krtikosteroidima se najviše primenjuje, ali uzrok oštećenja facijalnog nerva određuje i vrstu terapije.
Nekada često izvođena operacija dekompresije u koštanom kanalu je danas napuštena na osnovu novih saznanja koja nam je omogućila moderna dijagnostika, s obzirom da ne postoje naučni i statistički dokazi delotvornosti.

Koliko lečenje traje?

Kortizon se daje u periodu od 14 do 21 dana, zavisno od toka oporavka. Oporavak traje oko četri sedmice u lakim slučajevima, preko šest sedmica u srednje teškim, a preko šest meseci u teškim slučajevima.

Može li se bolest vratiti?

U retkim slučajevima javljaju se recidivi, a moguće je i da naizmenično budu zahvaćene obe strane lica.

Da li posledice mogu biti trajne?

Ukoliko bolest ima duži tok (preko šest nedelja), može doći do skraćenja malih mišića u licu. Kasnije, regenerisana vlakna dolaze do mišića, ali ovaj nije više u stanju da precizno izvršava pokrete, pa polovina lica moze postasti manje pokretna (kontrakture) . Usled pogresnog urastanja novih vlakana u “strane” mišiće, može se izgubiti sposobnost preciznog voljnog pomeranja, pa kod zatvaranja kapaka reaguje i gornja usna, a kod “zviždanja” se delimično zatvara kapak (sinkinezije). Terapija ovih posledica zahteva strpljivo vezbanje pred ogledalom i posebnu terapiju (bio-fidbek).

 

Tekst: Branislava Petrović

Mr Sci Ninoslava Mihajlovič

www.neuropshiomedika.com

Mnogima se dopalo i ovo:

Komentari su zatvoreni..