Proleće i alergije na hranu

Woman with flu
36

Bezazlenu stvar iz okoline, poput hrane ili polena, naše telo ponekad tumači kao opasnost i pri tom pokreće burnu odbrambenu reakciju – alergiju. Da li prolećne alergije imaju veze sa alergijama na hranu, koje su najčešće vrste nutritivnih alergija, i kako se izboriti sa njima?

Cvetanje biljaka u proleće uzrokuje mnoge alergijske manifestacije, počevši od polenske kijavice, sa kojom se suočava oko 90% ljudi.


Jaja i mleko među najčešćim alergenima
Prim. dr Jelena Stojaković, načelnica Odeljenja za opštu medicinu Dom zdravlja „Zvezdara”, kaže da polen, udružen sa različitim namirnicama koje koristimo u ishrani, dovodi do nutritivnih alergija: „Interesantan je podatak da ljudi koji su alergični na polen breze mogu da imaju alergijske manifestacije kada se hrane jabukom, šargarepom, krompirom, celerom i graškom. To su namirnice koje koristimo gotovo svakodnevno i alergijske manifestacije za tu vrstu povrća zaista su neobične, ali se dešavaju.”
S druge strane, većina alergija na hranu koja se javlja kod ljudi ipak nema nikakve veze sa polenom, a najčešći krivci su: mleko, jaja, orašasti plodovi, riba, školjke i rakovi.

Prim. dr Branka Konstantinović Birovljev, nutricionista Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata, tvrdi da tada dolazi do povećane koncentracije histamina, koja nastaje kao posledica reakcije antigen – antitelo i dovodi do alergije: „Zanimljivo je da pri prvom kontaktu sa namirnicom izostaje imunološki odgovor, ali se, pri tom, stvaraju antitela. Tek pri ponovnom kontaktu nastaje reakcija antigen – antitelo koja u suštini dovodi do oslobađanja histamina iz mastocita. To su ćelije koje su zadužene za alergijsku reakciju i one se nalaze u raznim organima, a samo mesto ispoljavanja alergije zavisi od toga gde su mastociti raspoređeni. Zato se manifestuje kroz stomačne, kožne i respiratorne probleme, glavobolje i druge tegobe.”

Alergije na hranu se gube tokom vremena

Dr Stojaković navodi da su nutritivne alergije izuzetno retke i da se kod odraslih ispoljavaju u 1% slučajeva, ali i da kod male dece nastaju nešto češće – u 3% slučajeva: „Odmah od rođenja kod njih se pojavljuju alergije na belančevine iz mleka, i naročito su zastupljene ako beba već ima neku alergijsku manifestaciju – recimo, promene po koži.”


Snažan imuni sistem nas čuva od alergija
„Alergije na hranu se kod male dece tokom vremena gube. Ona ih jednostavno prerastaju; njihov imuni sistem, a i gastrointestinalni trakt se razvijaju, tako da mnoge alergije na hranu budu prevaziđene sa godinama”, kaže dr Konstantinović Birovljev.
Kod odraslih, nutritivne alergije se kontrolišu uglavnom izbegavanjem određene vrste namirnica koje smetaju, ali i raznih dodataka prisutnih u prerađenoj hrani: „Mi savetujemo pacijente da ne konzumiraju konzervisanu hranu, da u ishrani bude zastupljeno što više svežeg voća i povrća i da se kuvana hrana priprema u domaćinstvu gde se zna šta se upotrebljava. Ono što smatram da treba izbegavati je i hrana jarkih boja – različiti slatkiši, grickalice i napici – oni su puni kojekakvih veštačkih boja i aditiva”, napominje dr Stojaković.

Dr Konstantinović Birovljev zaključuje: „U borbi protiv nutritivnih alergija organizmu možemo pomoći tako što ćemo osnažiti imuni sistem. Potrebno je da uz zdravu hranu, unosimo i dovoljno tečnosti – pre svega kvalitetnu pijaću vodu, da se umereno bavimo nekom fizičkom aktivnošću i da sebi priuštimo dovoljno odmora. Sve to može da nam pomogne da ne budemo bolesni ni od čega, pa ni od nutritivnih alergija.”

Mnogi su pročitali i ove tekstove:

 

Autor: Ivana Milenkovic

Komentari su zatvoreni..