Prevencija od osteoporoze

40

Osteoporoza se često javlja i uzrokuje pojavu nenormalno tankih kostiju (osteopeniju), oslabljene kosti koje se lako lome (lako dolazi do fraktura). Žene imaju visok rizik od obolevanja od osteoporoze nakon menopauze zbog smanjenih nivoa estrogena, ženskog hormona koji pomaže u održavanju koštane mase.

pou

Za osobe obolele od osteoporoze od izuzetnog značaja su brza dijagnoza gubitka koštane mase i prevencija preloma i to pomoću dostupnih terapija kojima se usporava dalji gubitak koštane mase ili povećava gustina kostiju.

PREVENCIJA OSTEOPOROZE 

Najznačaniji tretmani za prevenciju osteoporoze obuhvataju ishranu, fizičku aktivnost i prestanak pušenja. Ove preporuke važe kako za žene, tako i za muškarce.

Ishrana— Optimalna ishrana za prevenciju ili tretman osteoporoze obuhvata unos adekvatnog broja kalorija, kao i kalcijuma i vitamina D, esencijalnih u održavanju odgovarajućeg formiranja i gustine kostiju.

Unos kalcijuma — Stručnjaci ženama i muškarcima u predmenopauzi preporučuju unos najmanje 1000 mg kalcijuma dnevno; to podrazumeva kalcijum u hrani i piću, plus suplemente. Žene u postmenopauzi koje ne koriste preparate estrogena treba da unose 1500 mg kalcijuma dnevno. Međutim, ne treba da unosite više od 2000 mg dnevno zbog mogućih nuspojava.

Glavni dijetarni izvori kalcijuma su mleko i mlečni proizvodi kao što su švapski sir, jogurt, ili tvrd sir, zatim zeleno povrće (spanać i brokoli). Metod grube procene dijetarnog unosa kalcijuma je množenje broja svakodnevnih obroka sa po 300 mg. Jedan obrok je 240 ml mleka ili jogurta, 30 gr tvrdog sira, ili 450 gr švapskog sira.

Suplementi kalcijuma (kalcijum karbonat ili kalcijum citrat) mogu da budu predloženi u slučaju kada kalcijum unesen ishranom nije dovoljan. Doze kalcijuma veće od 500 mg/dnevno treba da se unose u podeljenim dozama (npr jednom ujutru i jednom uveče).

Unos vitamina D — Stručnjaci većini osoba preporučuju svakodnevan unos 800 Internacionalnih jedinica (IU) vitamina D. Ova doza smanjuje gubitak kostiju i stopu fraktura kod starijih žena i muškaraca, pod uslovom da je unos kalcijuma odgovarajući (kao što je već opisano).

Mleko je primarni izvor dijetarno unesenog vitamina D. Sadrži oko 100 IU po jednoj šolji. Stručnjaci preporučuju suplementaciju vitamina D svim pacijentima obolelim od osteoporoze koji unose manje od 400 IU vitamina D dnevno. Ova doza može da se nađe u multivitaminskim preparatima ili kalcijum/vitamin D suplementima.

Proteinski suplementi — Proteinski suplementi se preporučuju nekim osobama kako bi se obezbedio unos odgovarajuće količine proteina. To može da bude od izuzetnog značaja ako je osoba već imala frakturu usled osteoporoze.

Unos alkohola, kofeina i soli — Lekar može da preporuči ograničavanje alkohola. Unos prevelike količine alkohola može da poveća rizik od fraktura usled povećanog rizika od pada, loše ishrane, itd.

Fizička aktivnost — Vežbe snage mogu da povećaju koštanu masu kod žena u predmenopauzi i da pomognu u održavanju gustine kostiju kod žena u postmenopauzi. Fizička aktivnost redukuje rizik od frakture kukova kod starijih žena zbog povećane mišićne mase. Većina stručnjaka preporučuje vežbanje u trajanju od barem 30 minuta, tri puta nedeljno.

Koristi fizičke aktivnosti brzo nestaju ako prestanete da vežbate. Redovan režim vežbi za povećavanje snage u kojima zaista uživate povećava šanse za održavanje rutine tokom dužeg vremenskog perioda.

Ostavljanje pušenja — Ostavljanje pušenja se izrazito preporučuje osobama sa rizikom od obolevanja od osteoporoze jer je poznato da pušenje ubrzava gubitak koštane mase. Jedna studija sugeriše da žene koje puše jednu paklu cigareta dnevno u odraslom dobu pokazuje 5 do 10 procenata redukcije koštane mase do menopauze, što dovodi do povećanog rizika od fraktura.

Prevencija padova — Često padanje može značajno da poveća rizik od fraktura usled osteoporoze kod starijih osoba. Preduzimanje mera kojima se padovi sprečavaju smanjuje rizik od fraktura. Te mere mogu da obuhvataju sledeće:

  • Sklanjanje klizavih krpara i kablova, kao i svih predmeta koji mogu lako da se pomere u kući, a koji mogu da uzrokuju saplitanje, klizanje ili padanje.
  • Obezbedite odgovarajuće osvetljenje u svim delovima stana kao i okolini, uključujući stepeništa i ulaze.
  • Izbegavajte hodanje po ledu, mokrim ili poliranim podovima i drugim potencijalno klizavim površinama.
  • Izbegavajte kretanje po nepoznatim površinama napolju.
[dfads params=’groups=455&limit=1&orderby=random’]

Komentari su zatvoreni..