Prepoznajte na vreme prve simptome osteoporoze

48

Osteoporoza je metaboličko obolenje kostiju odnosno smanjenje koštane čvrstine, koje povećava rizik od preloma.

ortu

Najčešće se javlja kod žena u menopauzi, ali u poznim godinama podjednako pogađa i žene i muškarce. Takođe, i neke druge bolesti i stanja, kao i upotreba pojedinih lekova mogu dovesti do obolevanja.

U početku osteoporoza ne boli i nema nikakve simptome, što je jedan od osnovnih razloga kasnog postavljanja dijagnoze. Međutim, u poodmaklom stadijumu klinička slika se ispoljava u vidu čestih preloma, čak i pri najmanjoj sili. To mogu biti prelomi nadlaktice, podlaktice, kuka, butne kosti ili potkolenice, koji se lako dijagnostikuju.Najčešći simptomi su bol u leđima i deformitet kičme.

Bol nastaje iznenada, često prouzrokovan naglim pokretom kao što je saginjanje, podizanje tereta ili rotacija kičme. Može se širi prema prednjoj strani grudnog koša, abdomenu ili duž udova, a bol prolazi posle nekoliko nedelja. Zbog deformacije kičmenih pršljenova koje nastaje nakon preloma, javlja se kifoza kičme i smanjenje telesne visine. Bol svih kostiju je retka, a između preloma većina bolesnika nema tegoba.

Zbog neispoljavanja kliničkih simptoma, više od polovine žena sa osteoporozom ostaje bez dijagnoze.

Lečenje bolesnika sa osteoporozom je individualno i ne zavisi samo od stepena smanjenja koštane gustine, već i od procene drugih faktora rizika. Za neke žene promena načina života može biti dovoljna da se smanji rizik od osteoporoze.

Iako je hrana najbolji izvor kalcijuma, mnoge žene u menopauzi imaju potrebu za dodatkom preparata kalcijuma i vitamina D (suplementi). Optimalni dnevni unos kalcijuma iznosi 1.000-1.200 mg, a vitamina D 600-800 i.j. Oni predstavljaju osnovne preparate koji se koriste kao pomoćna lekovita sredstva i dodatak svakom leku protiv ove bolesti.

Osteoporozu je lakše preduprediti nego lečiti, pa prevenciju treba započeti već u detinjstva ili adolescenciji, da bi se dostigao vrh koštane mase koji predstavlja rezervu za budućnost. Ona podrazumeva korekciju načina života i edukaciju.

To se odnosi na povećanje aktivnosti u svakodnevnom životu, vežbanje, ishranu, sunčanje, izbegavanje padova, kao i pušenja, alkohola i kafe u prekomernim količinama. Ishrana treba da bude raznovrsna, bogata kalcijumom, proteinima i vitaminom D. Vežbe treba raditi redovno i nastaviti ih čitavog života. One mogu biti prilagođene svakom životnom dobu i stanju koštane mase.

Drugima se dopalo i ovo:

Komentari su zatvoreni..