>

Pravilna ishrana kod problema sa gastritisom

25


Vrlo često čućete tokom proleća i jeseni kako se ljudi žale na probleme sa stomakom.

Bilo da se radi o povećanom sadržaju kiseline u želucu, žgaravica, osećaju težine i pojavi bolova, najčešće će odgovor biti – imam gastritis (upala sluznice želuca). Ili imam GERB.

Gastritis je upala želudačne sluznice koja se širi prema dvanaestopalačnom crevu ili dvanaestopalačnom crevu. Može nastati usled upotrebe nesteroidnih protivupalnih lekova (antireumatici, brufen, lekovi protiv bolova i upala) i vrlo se često javlja u pacijenata koji kroz duže vreme uzimaju takve lekove za ublažavanje simptoma hroničnih bolesti, na primer artritisa.

Javlja se gastritis i kod svih onih koji duže vremena upotrebljavaju više lekova, na primer aspirin, antidepresive, lekove za srce.

Međutim, vrlo često javljaju se i slučajevi obolevanja od gastritisa usled infekcije bakterijom Helicobacter pilori. Tako da je najbolje u slučaju pojave bolova u stomaku, tik ispod grudne kosti, koji se šire po čitavom stomaku i prelaze prema sredini leđa, potražiti pomoć i savet lekara. Jednostavnim pretragama lekar može utvrditi tačan uzrok bolova i prepisati odgovarajuću terapiju. Jedan od osnovnih saveta biti će i taj da pripazite na hranu i pažljivo izaberete namirnice koje ćete jesti.

Bakterija Helicobacter pilori je normalno prisutna u digestivnom traktu u malom broju. Medjutim, kada dodje do oštećenja sluznice želuca na tim mestima gde je ranica ona se ubrzano razvija, te stoga nastaje njena velika prisutnost koja dodatno pogoršava stanje želuca. Koristite BioGastritis kapi da bi se smanjilo učešće Helikobakterije.

Posebno treba istaći prednost unošenja fermentisanih mlečnih proizvoda u ishranu osoba koje boluju od gastritisa.

Radi se naime o jogurtu nove generacije – probiotici. U jogurtu su prisutne na hiljade mlečnih bakterija koje u procesu vrenja stvaraju mlečnu kiselinu, a na nivou creva podstiču stvaranje zdrave bakterijske flore. Sposobnost i kapacitet fermentisanog mleka i jogurta da poseduje stimulišući i zdrav uticaj na želudac i uopšteno na organizam, zapravo najviše zavisi o broju živućih mikroorganizama prisutnim u samom proizvodu. Šta je proizvod svežiji veći je broj živih bakterija sadržan u njemu i veća je verovatnoća da će sve te bakterije preživeti prolaz kroz digestivni trakt, odnosno kroz želudac koji može postati mesto „umiranja“ bakterija usled delovanja želudačne kiseline.

Mikroorganizmi koji se u poslednje vreme sve više koriste kao dodatak fermentisanim mlečnim proizvodima pokazali su se mnogo otporniji na uticaj želudačne kiseline, dolaze u većem broju na ciljana mesta u crevima i poseduju veći kapacitet svoje reprodukcije na ciljnom mestu. U tome je prednost ovih mikroorganizama u odnosu na tradicionalne, koji su se do sada koristili.

Interes naučnika usmeren je posebno prema dvema bakterijskim vrstama, za koje se smatra da mogu zadovoljiti i najveća očekivanja: to su Bifidobacterium i Lactobacillus acidophilus. Ove dve bakterije su normalno prisutne u crevnoj flori čoveka zajedno sa ostalim bakterijama koje učestvuju u održavanju bakterijske ravnoteže organizma. Posebno se rod Bifidobacterium pokazao vrlo otpornim na delovanje želudačne kiseline i otporan je prema pojedinim Proteolitička enzimima koji se luče u želucu i duodenumu. Ova bakterijska vrsta štiti od napada gastritisa, zatim proliva, održava ravnotežu mikroflore creva, smanjuje „štetu“ koja nastaju nakon terapije antibioticima.

Loading...

I Lactobacillus acidophilus odoleva delovanju želudačne kiseline i dolazi do creva bez da se razloži. Lactobacillus acidophilus i Lactobacillus rhamnosus prijanjaju uz sluzokožu creva i ne dozvoljavaju ostalim bakterijama, koje mogu biti patogene, pristup sluznici. Time direktno poput neke vojske štite sluzokožu želuca i creva. Uz to, Lactobacillus acidophilus podstiče delovanje ćelija leukocitne loze – makrofaga. Makrofagi su sposobni potpuno uništiti ili pak inaktivirati delovanje mikroorganizama opasnih i štetnih po naše zdravlje, a kolonizuju digestivni trakt.

Hrana koja je dobra za Gastritis

Gastritis zahteva od pacijenta da se hrani umereno, da jede malo i često. Zato se kaže da je potrebna dijeta za Gastritis i Gerb, ne u smislu mršavljenja, jer takve osobe često smršaju zbog teškoća sa jelom i probavom, već zbog izbora namirnica i količine. Kod gastritisa nema prejedanja i obilnih obroka. Voda se pije uvek pre 20 minuta jela a ne tokom obroka ili posle. Ne treba piti nikakva pića, čak ni čaj posle obroka. Izbegavati grickanje među obrocima.

Idealno bi bilo da osoba posti na vegetarijanskoj hrani, a ove namirnice se preporučuju:

Ananas, Artičoka, Badem, Bakalar, Banana, Belo meso, Cvekla, Djumbir, Fermentisani mlečni proizvodi, Ječmena kafa (Cikorija), Kopriva, Krompir, Kupusnjače, Lisnato zeleno povrće, Maslinovo ulje, Palenta, Plava riba, Radič, Soja, Sočivo, Sveži kravlji sir, Testenina, Tofu sir (Sojin sir), Voda (Prolom voda, kišnica, meke vode), Špargla, čaj od Belog sleza, kičice, slatkog korena.

Hrana koja nije dobra za gastritis i gerb

Treba izbegavati hranu koja izaziva tegobe kod gastritisa i gerba a to su namirnice koje podstiču lučenje želudačne kiseline. Izbegavajte sledeće:

Agrumi ili citrusno voće (limun, pomorandža, grejp), Alkohol (žestoka pića, vino, pivo, likeri), Čokolada, Crni hleb, Grickalice, Jagoda, Školjke kamenice, Kafa, Kocka za supu, Koncentrat paradajza, Kečap, Loj i mast, Med, Mladi luk, Sirće, Paprika, Voćni sokovi

Ovo su opšte preporuke kako izgleda ishrana za gastritis i gerb. Suština ishrane kod gastritisa je da se pruži prilika sluznici želudca da se oporavi i regeneriše.

Srodni članci:




loading...

Komentari su zatvoreni..