Oprez: Ovi lekovi ne podnose vrućinu!

38

Mnogi ljudi imaju sve i svašta u svojoj kućnoj apoteci, bilo da su u pitanju lekovi za hronične bolesti, bilo da su u pitanju neke od tableta, praškova, kapi ili sirupa, koji su tu više “da se nađe, za svaki slučaj”. Međutim, kad je ovako pakleno toplo napolju, važno je znati kako ih čuvati, kako se lek ne bi pretvorio u otrov.

Dobro se inormišite i konsultujte sa lekarima, ne trpe svi lekovi visoke temperature
Bilo da lekove uzimate povremeno ili svakodnevno, letnje vrućine zahtevaju poseban oprez kod doziranja i čuvanja, upozoravaju stručnjaci. Većina tableta ne podnosi temperaturu koja prelazi 25 stepeni Celzijusa, a naročito ne ako su danima izloženi tropskoj vrelini.

jpeg

Pre uzimanja leka obavezno proučite uputstva, nuspojave, ali i uticaj lekova na termoregulaciju organizma, a naročito kako utiče na ravnotežu tečnosti.

Kod uzimanja lekova pri velikim vrućinama najčešće su kontraindikacije spuštanje krvnog pritiska, smanjeni ili pojačan učinak leka, javljanje osećaja slabosti i mučnine. Pri pojavi bilo kog neželjenog dejstva, obavezno je hlađenje tela tuširanjem u hladnoj vodi, zamotavanjem u mokre peškire i uzimanjem dovoljnih količina tečnosti.
Važna pravila:
– Hronični bolesnici koji uzimaju lekove trebalo bi da izbegavaju izlazak iz kuće u periodu između 10 i 17 sati.

Loading...

– Lekove uvek čuvajte na temperaturi manjoj od 25 stepeni Celzijusovih, a najbolje u frižideru. Visoke temperature mogu smanjiti delotvornost leka, a to posebno važi za antibiotike, insulin, analgetike i sedative.

– Uzimate li lekove, obavezno pijte veće količine vode i izbegavajte alkohol, kao i napitke s puno kofeina ili šećera.

– Pojavi li se vrtoglavica, jak osećaj žeđi ili jaka glavobolja nakon uzimanja leka, obavezno potražite pomoć lekara.

– Mnogi lekovi mogu imati kao nuspojavu prolive i povraćanje, čime se povećava rizik od dehidracije.

Nuspojave vrućine na određene grupe lekova:
Antiholirgenici – mogu delovati na centralnu termoregulaciju i sprečiti znojenje, ali i smanjiti kognitivne sposobnosti.

Antipsihotici – mogu da smanje sistolni pritisak i spreče znojenje, kao i da smanje kognitivne sposobnosti.

Antihistaminici – mogu smanjiti sistolni krvni pritisak i sprečiti znojenje.

Antidepresivi – mogu sprečiti znojenje i smanjiti kognitivne sposobnosti.

Anksiolitici – mogu sprečiti znojenje, smanjiti srčani minutni volumen i pogoršati respiratorne simptome.

Betablokatori – mogu da onemoguće širenje krvnih sudova, a time i mehanizam hlađenja organizma.

Vazodilatatori – mogu značajno smanjiti krvni pritisak.

Antihipertenzivi i diuretici – mogu da izazovu dehidraciju i smanje krvni pritisak.

Antiepileptici – mogu da smanje kognitivne sposobnosti.

 

Telegraf.rs

Komentari su zatvoreni..