>

Opasan zastoj disanja

15


Oko 400.000 osoba u Srbiji pati od poremećaja spavanja upozorava docent dr Miodrag Vukčević, načelnik Odeljenja pulmologije u KBC „Bežanijska kosa“

 

HRKANjE je alarm za odlazak kod lekara. Jer, učestali prekidi disanja tokom spavanja, koji su praćeni hrkanjem, skraćuju životni vek i mogu čak da prouzrokuju moždani i srčani udar. U medicini su prekidi disanja tokom sna poznati kao slip apnea sindrom. To je najčešći od dosada poznata 83 poremećaja spavanja.

– Opstrukcijska apnea u spavanju prisutna je kod svake pete odrasle osobe, odnosno kod oko 400.000 ljudi u Srbiji – upozorava docent dr Miodrag Vukčević, načelnik Odeljenja pulmologije u KBC „Bežanijska kosa“. Međutim, svega pet odsto hrkača pati od apnee.

– Oni su zbog toga znatno ugroženiji, jer ova bolest ako se ne leči može da dovede do niza drugih zdravstvenih poremećaja, pre svega hipertenzije i gojaznosti – objašnjava dr Miodrag Vukčević. – Opstrukcija disajnih puteva, odnosno suženje ždrela koje je uglavnom nasledno, najčešći je razlog prestanka disanja u snu.

ŽENE UGROŽENIJE
PREMA rečima dr Miodraga Vukčevića, i kod dece koja imaju jako uvećane krajnike može da se javi apnea. Utvrđeno je da tri odsto dece sa velikim krajnicima imaju pauze u disanju. Žene su, s druge strane, dosta dugo „zaštićene“, uglavnom zbog lučenja progesterona koji stimuliše disanje. Kod njih se apnea javlja tek posle menopauze, za razliku od muškaraca koji već u dvadesetim mogu da pate od prekida disanja. Iako se kod žena kasnije javlja apnea, one češće dobijaju infarkt nego muškarci.

U toku spavanja opuštaju se mišići ždrela, pa kod onih koji imaju malo sužen prostor dolazi do zatvaranja. Ponavljani prestanak disanja, koji traje više od pet puta na sat i duže od deset sekundi, značajno smanjuje protok kiseonika. Smanjenje kiseonika u organizmu dovodi do oksidativnog stresa. Tada, kako kaže naš sagovornik, svi organi trpe, menja se metabolizam, a to zatim dovodi do aterosklerotičnog procesa. Sve to povećava rizik od bolesti srca.

Zbog toga je, kaže dr Miodrag Vukčević, kod ovih ljudi češća i pojava hipertenzije. Jer, kad se zatvore gornji disajni putevi, čovek pokušava sve snažnije da udahne, i taj disajni napor izaziva skokove i padove pritiska i ubrzanje srčanog rada:

– Ljudi sa apneom u 40 do 50 odsto slučajeva imaju visok krvni pritisak. A, više od 80 odsto hipertenzičara koji uzimaju više od dva leka, ima slip apneu. Zbog toga češće imaju poremećaje srčanog ritma, infarkte miokarda i šlog. Lečenje apnee je u stvari i primarna prevencija kardiovaskularnih bolesti – objašnjava dr Miodrag Vukčević.

Loading...

Drugi, veliki rizik koji nosi slip apnea je gojaznost. Spavanje je direktno povezano sa kontrolom osećaja gladi, i oni koji pate od apnee često se prejedaju. Za to je kriv hormon leptin na koji su hrkači otporni. Ova loša kombinacija „tera“ hrkače u češće i obilnije obroke, a vremenom i u gojaznost.

Najteža posledica isprekidanog spavanja je ipak, pospanost. Jer, čovek sa apneom nikada ne spava dovoljno duboko, a zbog disajnog napora, san je iscepkan.

– Čovek stalno spava u prvoj ili drugoj fazi, nikada ne prelazi u duboku fazu spavanja koja je potrebna da bi se mozak „obnovio“ – kaže dr Miodrag Vukčević.

– To obolele čini jako pospanim u toku dana, pa se dešava da zaspu u toku dana, u bioskopu, na poslu, dok čitaju novine, ili – za volanom.

Osobe koje pate od ovog poremećaja imaju i slabiju koncentraciju i usporene reakcije. Oni reaguju kao čovek posle dve-tri čaše žestokog pića. Takvi bolesnici su skloni da prave udese dva do 12 puta češće. U Americi zato profesionalni vozač ne može da dobije dozvolu ukoliko nije prošao snimanje na slip apneu.

Na pregled treba da dođu oni koje muče pospanost, nesanica, svi koji loše spavaju, često se bude i jako hrču. Snimanje ili polisomnografija je najbolja dijagnostička metoda u ovom slučaju.

– Snimanje traje jednu noć, a prate se protok vazduha, faze spavanja, pokreti očiju, tonus muskulature brade, skokovi i padovi kiseonika u krvi, a kamera beleži položaj tela u toku spavanja – objašnjava dr Miodrag Vukčević. – Na osnovu tih podataka meri se koliko ima prekida u spavanju, koliki je stepen težine bolesti i kakvo lečenje je potrebno.

Blagi oblik apnee je ako postoji od pet do 15 pauza u spavanju u toku jednog sata. Od 15 do čak 30 pauza na sat predstavlja umereni oblik apnee, a više od 30 prekida u toku jednog sata imaju bolesnici koji imaju težak oblik bolesti.

SPAP ventilatori su, objašnjava Miodrag Vukčević, jedini lek za normalizovanje disanja tokom spavanja. Aparat „oseti“ kada dođe do pada protoka vazduha, i kroz masku koja je na nosu i ustima, uduvava potrebnu količinu vazduha i tako sprečava da se zidovi zatvore.

Zasada, pacijenti sami plaćaju aparate za disanje, pa to ograničava lečenje. Aparat košta oko 700 evra, a traje sedam do deset godina.

 

Srodni članci:

Novosti.rs




loading...

Komentari su zatvoreni..