Oduzetost perifernih nerava- simptomi i lečenje

48

Oboljenje perifernih nerava često povlači za sobom i njihovu oduzetost.

ll

Periferni nervni sistem može biti neposredno napadnut oboljenjem ili posredno oštećen, odnosno povređen.

Potpuni prekid nervnog vlakna dovodi do potpunog prestanka funkcije onog dela tela koji je pod uticajem tog nerva. U tom slučaju govori se o paralizi živca, koja povlači za sobom oduzetost odgovarajućeg dela tela. Oduzeti deo (najčešće ruka ili noga) je mlitav, beživotan. Ove oduzetosti razlikuju se od takozvanih centralnih paraliza, koje nastaju usled poremećaja u mozgu (u centru) i kod kojih su mišići u oduzetom delu tela napeti, zategnuti. Ukoliko prekid nervnih vlakana nije potpun, već je samo delimičan, funkcija nije sasvim uništena, nego samo otežana i pokreti su mogućni, ali uz mnogo veći napor nego inače i obično su praćeni bolom. Nepotpuni prekid nerva naziva se parezom.

Uzroci za oboljenja i oštećenja perifernih nerava mogu biti različiti. Međutim, do oboljenja ili do oduzetosti nerava retko dolazi samo usled dejstva jednog jedinog faktora. Najčešće je posredi sadejstvo nekoliko njih, kao, uostalom, i kod drugih telesnih oboljenja.

Po poreklu, uzroci za oboljenja i oštećenja perifernih nerava mogu se podeliti u nekoliko grupa:

Loading...

a) Materije koje se inače nalaze u krvi, ali su usled oboljenja povišene, kao, na primer, šećer kod šećerne bolesti, ureja koc oboljenja bubrega, ili neke materije koje jetra normalno razgrađuje ili izbacuje, itd. Dugotrajno povišen šećer u krvi može vremenom dovesti do oštećenja živaca, međutim, tu ipak nema pravila, jer svaki bolesnik od šećerne bolesti ne mora imati zapaljenje živaca.

b) Alkohol je jedan od najčešćih uzročnika oštećenja perifernog (ali i centralnog) nervnog sistema. Pored oštećenja želuca, jetre i srca, dugotrajna zloupotreba alkoholnih pića dovodi kod izvesnog (ne malog) broja alkoholičara i do zapaljenja živaca.

c) Ređi uzrok su trovanja raznim hemijskim supstancijama: olovo, živa, arsen, nikotin, insekticidi i dr.

d) Razne bolesti, najčešće infektivne, kao što su difterija, pegavi i trbušni tifus, grip, šarlah, tuberkuloza, sepsa itd., mogu dejstvom svojih uzročnika i njihovih toksina dovesti do oštećenja živaca.

e) Mehanički uzroci, kao što su povrede tupim ili oštrim oruđima, oštećenje usled preloma kostiju, ili usled dugotrajnog pritiska na nervno vlakno (gips, zavoj, štake, teret), istezanje ili dugotrajna upotreba jedne iste grupe mišića, odnosno nerava, kod određenih zanimanja (parketari, biciklisti, daktilografi, itd.) mogu neposredno ili posredno da prouzrokuju oštećenje jednog ili više živaca.

Srodni članci:

Komentari su zatvoreni..