NIŠTA NIJE JELA 5 GODINA: Ubijali su je bolovi u stomaku, a lekari nisu znali šta je, sve dok…

34

Nije imala anoreksiju, ali nije mogla da podnese hranu.

Bolovi u stomaku su bili sve jači, a lekari godinama nisu uspeli da saznaju šta je u pitanju zdravljem Mekenzi Hild.

mekenzi

– Odradili smo silne testove i svi rezultati su normalni – Hild se setila da je to čula kad je imala 19 godina i bila u bostonskoj bolnici. Tim lekara koji se nalazio oko kreveta Mekenzi Hild je svojim tmurnim izrazima lica pokazivao težinu vesti koju treba da saopšte ovoj studentkinji Harvarda i njenoj majci koje su tek stigle u Kaliforniju.

Doktori su je poslali na kliniku specijalizovanu za poremećaje ishrane kada je odbijala da jede zbog užasnog bola koji joj je izazivalo jelo.

Seća se da je jecala pokušavajući da objasni da nema anoreksiju i sve što želi jeste da jede, ali problem je što nije mogla. Kaže da nikako nije mogla doktore da ubedi da nije to sve izmislila I što se više trudila, manje su joj verovali.

U narednih pet godina, sve više je verovala da je bol, koji se pojavljivao svaki put kad bi nešto pojela, bio rezultat stresa, njenog perfekcionizma, traženje pažnje ili jednostavno glad. Kaže da je bilo trenutaka kada ni sama nije bila sigurna o čemu se radi.

Brojne bolnice, posle mnogih testova, nisu uspele da nađu nikakvo rešenje. Uklonilu su joj žučnu kesu, ali ni to nije pomoglo. Tokom pet godina studiranja i prakse u Južnoj Africi, u životu su je održavale silne infuzije.

Na osnovu informacija kojima su raspolagali, njeni novi lekari su došli do zaključka da ona ima bolest MALS. Ona je prvi put definisana pre oko 100 godina, a nastaju kada se vezivno tkivo, koje se proteže od dijafragme i prelazi preko aorte, pritiska arteriju koja snadbeva stomak i druge organe krvlju.
Nije imala anoreksiju, ali nije mogla da podnese hranu.

Bolovi u stomaku su bili sve jači, a lekari godinama nisu uspeli da saznaju šta je u pitanju zdravljem Mekenzi Hild.

– Odradili smo silne testove i svi rezultati su normalni – Hild se setila da je to čula kad je imala 19 godina i bila u bostonskoj bolnici. Tim lekara koji se nalazio oko kreveta Mekenzi Hild je svojim tmurnim izrazima lica pokazivao težinu vesti koju treba da saopšte ovoj studentkinji Harvarda i njenoj majci koje su tek stigle u Kaliforniju.

Doktori su je poslali na kliniku specijalizovanu za poremećaje ishrane kada je odbijala da jede zbog užasnog bola koji joj je izazivalo jelo.

Seća se da je jecala pokušavajući da objasni da nema anoreksiju i sve što želi jeste da jede, ali problem je što nije mogla. Kaže da nikako nije mogla doktore da ubedi da nije to sve izmislila I što se više trudila, manje su joj verovali.

U narednih pet godina, sve više je verovala da je bol, koji se pojavljivao svaki put kad bi nešto pojela, bio rezultat stresa, njenog perfekcionizma, traženje pažnje ili jednostavno glad. Kaže da je bilo trenutaka kada ni sama nije bila sigurna o čemu se radi.

Brojne bolnice, posle mnogih testova, nisu uspele da nađu nikakvo rešenje. Uklonilu su joj žučnu kesu, ali ni to nije pomoglo. Tokom pet godina studiranja i prakse u Južnoj Africi, u životu su je održavale silne infuzije.

Na osnovu informacija kojima su raspolagali, njeni novi lekari su došli do zaključka da ona ima bolest MALS. Ona je prvi put definisana pre oko 100 godina, a nastaju kada se vezivno tkivo, koje se proteže od dijafragme i prelazi preko aorte, pritiska arteriju koja snadbeva stomak i druge organe krvlju.

Iako je situacija kada se dešava taj pritisak česta i između 10 i 20 odsto svetske populacije može da oboli od ovoga, samo jedan proceant pacijenata oseća teške bolove u stomaku. Prema glavnoj teoriji taj pritisak onemogućava normalan dotok krvi u organe za varenje. Nagli gubitak telesne težine može da izazove oboljenje i češće pogađa žene, a nekada i malu decu. Dijagnoza se teško uspostavlja i to na osnovu simptoma kada su druge dijagnoze sa sigurnošću isključene.

Operacija može, u 70 odsto slučajeva, da ublaži pritisak, ali ne postoji siguran način da se proceni kome će pomoći. Neki lekari su i dalje skeptični po pitanju ove dijagnoze.

Što se tiče same operacije, Mekenzi je odisala euforijom jer je konačno posle šest godina patnje i pet godina hranjenja na cev dobila pravu dijagnozu. Ispostavilo se da je jedan rengenski snimak koji je odradila na samom početku lečenja nije bilo dobar i da je zato tada isključeno ono što je kasnije postalo očigledno.

Mekenzi sada dobro jede i ne oseća nikakav bol u stomaku.

Iako je situacija kada se dešava taj pritisak česta i između 10 i 20 odsto svetske populacije može da oboli od ovoga, samo jedan proceant pacijenata oseća teške bolove u stomaku. Prema glavnoj teoriji taj pritisak onemogućava normalan dotok krvi u organe za varenje. Nagli gubitak telesne težine može da izazove oboljenje i češće pogađa žene, a nekada i malu decu. Dijagnoza se teško uspostavlja i to na osnovu simptoma kada su druge dijagnoze sa sigurnošću isključene.

Operacija može, u 70 odsto slučajeva, da ublaži pritisak, ali ne postoji siguran način da se proceni kome će pomoći. Neki lekari su i dalje skeptični po pitanju ove dijagnoze.

Što se tiče same operacije, Mekenzi je odisala euforijom jer je konačno posle šest godina patnje i pet godina hranjenja na cev dobila pravu dijagnozu. Ispostavilo se da je jedan rengenski snimak koji je odradila na samom početku lečenja nije bilo dobar i da je zato tada isključeno ono što je kasnije postalo očigledno.

Mekenzi sada dobro jede i ne oseća nikakav bol u stomaku.

Srodni članci:

SD

Komentari su zatvoreni..