• Naš tim
  • Marketing
  • Kontakt
  • Powered by Ajaxy

Multipla skleroza, dijagnostika i lečenje

18.06.2016. | Postavio Više
Potražite članak....
Generic filters
Exact matches only
Filter by Custom Post Type

Multipla skleroza (MS) je hronično zapaljensko oboljenje centralnog nervnog sistema u kome dolazi do oštećenja mijelinskog omotača oko aksona u mozgu i kičmenoj moždini čime se značajno remeti sprovođenje nervnih impulsa. Kasnije dolazi i do oštećenja aksona što sve zajedno dovodi do širokog spektra simptoma i neuroloških ispada kod pacijenata.

multipla-skleroza

MS je bolest relativno novog datuma. Stari Grci i Rimljani je nisu pominjali. Prvi detaljni opis bolesti, kliničku sliku i patoanatomski nalaz, dao je čuveni francuski neurolog Šarko 1868. godine.

Bolest se javlja tipično od 20-50. godine života i glavni je uzrok netraumatske invalidnosti mladih osoba. Može da se javi i u pedijatrijskom uzrastu ali i kod osoba starijeg životnog doba. Oko dva puta je češća u beloj rasi i skoro tri puta je češća kod žena.

Učestalost multiple skleroze je različita u svetu i kreće se od manje od 10 do više od 100 obolelih na 100 000 stanovnika. Epidemiološka ispitivanja su pokazala da broj obolelih raste sa geografskom širinom, odnosno udaljenošću od ekvatora, ali i da ima izuzetaka.

MULTIPLA SKLEROZA MOGUĆI UZROCI

Uzrok bolesti nije poznat. Poslednjih 20 godina istraživanja su fokusirana na genetiku i imunski sistem. Na današnjem nivou znanja smatra se da neki faktor spoljašnje sredine pokreće aktivaciju imunskog sistema kod osobe koja je genetski predisponirana da se razboli.

Ako je rizik u opštoj populaciji da se dobije multipla skleroza 1%, rizik najbližih srodnika obolelog (roditelji, braća, sestre, deca) raste na oko 3%, rizik dvojajnog blizanca obolelog raste na oko 4% a jednojajnog blizanca na oko 30%.

Postoji velika heterogenost gena uključenih u nasleđivanje MS. Što se faktora spoljne sredine tiče oni mogu biti neinfektivni i infektivni. Smanjena produkcija ili unošenje vitamina D, moglo bi objasniti češću pojavu bolesti kod osoba koje žive u predelima sa nedovoljnim izlaganjem suncu. Za pušenje je pokazano da bi to mogao biti nezavisan faktor rizika za nastanak bolesti. Za težak stres, koji se često pominje, ima mnogo manje dokaza. Od infektivnih agenasa koji bi mogli pokrenuti aktivaciju imunskog sistema najčešće se pominju virusi iz herpes grupe i virus koji izaziva infektivnu mononukleozu.

MULTIPLA SKLEROZA SIMPTOMI

Simtomi multiple skleroze su različiti, mogu biti pojedinačni ili multipli, blagi ili teški, kraćeg ili dužeg trajanja. Da bi se nešto nazvalo atakom multiple skleroze (relaps) mora da traje duže od 24 sata. Najčešći simptomi MS-e su:

iznenadni gubitak vida na jednom oku praćen bolom u oku, slabost ekstremiteta, teškoće koordinacije i održavanja ravnoteže, spazmi mišića, zamor, utrnulost ekstremiteta ili dela tela, gubitak osećaja za dodir, teškoće sa govorom, tremor, vrtoglavica.

Oko polovine bolesnika može imati kognitivne smetnje kao što su smanjenje koncentracije, deficit pažnje, neki stepen poremećaja pamćenja ili poremećaj rasuđivanja. U sklopu bolesti mogu se javiti depresivnost ili nekontrolisan smeh ili plač.

Kako bolest napreduje razvijaju se seksualni poremećaji i smanjena kontrola creva i mokraćne bešike. Zagrevanje (povišena telesna temperatura, izlaganje toploti) pogoršava simptome bolesti. U trudnoći je broj ataka značajno smanjen.

Simptomi se mogu potpuno povući (remisija) nakon ataka ili mogu zaostati sekvele koje se nagomilavaju u funkciji vremena i koje dovode do invalidnosti.

Da bi se nešto nazvalo oporavkom (remisijom) mora da traje bar 30 dana.

OBLICI BOLESTI

Kod oko 65-80% pacijenata bolest počinje kao relapsno remitentna (RRMS). Ovaj tip bolesti karakterišu pogoršanja koja su praćena kompletnim ili delimičnim oporavkom. Dug vremenski period između pogoršanja ide u prilog bolje prognoze bolesti.

Neki pacijenti (oko 10-20%) imaju od početka bolesti primarno progresivni oblik bolesti (PPMS). To znači da oni imaju kontinuiranu progresiju funkcionalne onesposobljenosti bez klasičnih pogoršanja.
Tokom bolesti, bolesnici sa RRMS ulaze u fazu sve ređih relapsa ali sve veće akumulacije funkcionalne onesposobljenosti i to je sekundarno progresivni oblik multiple skleroze (SPMS).

Oko 50% bolesnika sa RRMS razvije SPMS unutar 10 godina od početka bolesti. Tokom nekoliko dekada bolesti većina bolesnika razvije SPMS.

Postoje slučajevi multiple skleroze koji su blagi i često bivaju prepoznati retrospektivno posle mnogo godina. Ako se nakon prvog ataka bolesti tokom 15 godina ne pojavi sledeći atak to se smatra benignom multiplom sklerozom. S druge strane, postoje i retki oblici multiple skleroze sa ekstremno brzom i često fatalnom progresijom bolesti.

DIJAGNOZA MULTIPLE SKLEROZE

Dijagnoza multiple skleroze nije jednostavna. U dijagnostičkim kriterijumima, i pored napretka imidžing tehnika, i dalje je dominantna klinička slika koja pokazuje diseminaciju simptoma u vremenu i prostoru.

To znači da pacijent treba da ima dva različita simptoma u različitim vremenskim periodima koji bi trebalo da budu potvrđeni neurološkim pregledom ili nalazom na magnetnoj rezonanci. Magnetna rezonanca može da pokaže tipičnu lokalizaciju plakova demijelinizacije uglavnom u mozgu i vratnoj kičmenoj moždini. Nalaz na magnetnoj rezonanci može biti sličan kod mnogih drugih bolesti pa je svaki slučaj potrebno posebno razmotriti. U likvoru bolesnika sa multiplom sklerozom u 95-99% slučajeva javljaju se oligoklonalne trake ali se one mogu javiti i kod drugih bolesti. Evocirani potencijali (uglavnom vizuelni) takođe mogu biti od pomoći u dijagnostici.

Danas se prvi atak bolesti suspektan na multiplu slerozu naziva klinički izolovan sindrom. Nalaz magnetne rezonance i nalaz u likvoru mogu biti korisni u proceni rizika za razvoj klinički definitivne dijagnoze multiple skleroze kod ovih pacijenata.

 

Pharmamedica


loading...

Ostavi Komentar

kometari

Tagovi:

Kategorija: Multiple skleroza, Neurologija

avatar

O autoru ()

Redakcija

Komentari su zatvoreni !

Read previous post:
Zaustavite širenje tumora na ovaj način

Koju god vrstu tumora da čovek ima, najvažnije od svega je da mu je imunitet jak. Benigni tumori mogu biti...

Napitak koji leči migrenu

Ljudi koji boluju od čestih migrena znaju kako glavobolje mogu biti bolne i da ih se ne možete tek tako...

Hronični umor- simptomi i lečenje

Umor se veoma često pojavljuje kao simptom mnogih bolesti ali pogađa i relativno zdrave osobe. Ukoliko ste svim dostupnim analizama...

Saveti kako da izbegnete stomačne infekcije

Postoje infekcije koje su karakteristične za letnji period i to se odnosi pre svega na infekcije izazvane virusima. Rota i...

Prirodni lekovi protiv opekotina

Ukoliko ste i vi zaboravili na to koliko je sunce jako dok ste uživali u sunčanju i sada muku mučite...

Close