Lekovitost belog sleza

45

Beli slez je jedna od najstarijih lekovitih biljaka.

hh

Srpska farmakologija propisuje upotrebu korena i lista belog sleza. Narod upotrebljava i cvet (Flos Althaeae). Koren iskopan prve godine je najbolji, jer sadrži najviše sluzi. Starenjem postaje, sve deblji, ali i sve tvrđi, vlaknastiji, drvenastiji i lošiji.

Pošto se koren izvadi i odseče deblje korenje, glava se razreže na onoliko delova koliko na njoj ima pupoljaka, vrati u zemlju i zatrpa da bi naredne godine dala novo korenje. Seckanje korena vrši se posle sušenja. Često se dešava da nestručni biljari suše koren na suviše visokoj temperaturi, zbog čega koren potamni, a sluz i skrob se razlože, ili suše neoguljeno korenje.

Zbog velike količine izvrsne sluzi daje se protiv upala organa za disanje i ždrela, interno ili za ispiranje usta i nosa. Iseckan koren drži se oko dva sata u hladnoj vodi (nikako u ključaloj) i za to vreme češće promeša. Na taj način se ekstrahuje samo sluz.

Kuvanje korena (dekokt) nije dobro, jer se time izvlači i skrob, tečnost je gušća, ali je mutnija i brzo se pokvari. Kao vrlo blago sluzno sredstvo daje se i protiv proliva, za zapiranje mokraćno-polnih organa, za obloge na upaljena mesta itd. Često se protiv kašlja pripisuje sirup od belog sleza, naročito u dečijoj praksi.

Srodni članci:

Komentari su zatvoreni..