Lekovita moć aronije

Foto: pixabay
7,239

Aronija je stekla titulu “super voća” zbog izrazito bogatog nutritivnog sastava i količine antioksidanasa

Aronija je tek nedavno stekla popularnost u modernom društvu, a njena lekovitost se trenutno proučava u laboratorijama širom sveta.

Male tamne bobice aronije su pune hranljivih materija i antioksidansa, poput vitamina C i antocijanina, te nude pregršt beneficija za one koji žele poboljšati svoje zdravlje kroz bolju ishranu.

Sveži plodovi aronije imaju najveći antioksidativni kapacitet među svim bobičastim i ostalim voćem istraživanim do sada, merenim po ORAC i TEAC standardima.

U Evropi je aronija privukla pažnju zbog svoje lepote jer su njeni beli cvetovi među najlepšim cvetovima grmolikih biljaka.

Ona se naziva i namirnicom budućnosti jer ima izrazito veliku lekovitu moć.

Efikasno pročišćava organizam od štetnih materija i teških metala i zato je korisna preventiva protiv mnogih oboljenja.

Istraživanja ruskih naučnika su pokazala da aronija pospešuje izlučivanje teških metala, kao i nekih radioaktivnih materija iz organizma.

Takođe poseduje antikancerogeno delovanje jer u velikom postotku ubija maligne ćelije tumora mozga, pluća, dojke, debelog creva i jetre.

Kao izuzetan antioksidans, ona sprečava stvaranje slobodnih radikala i napad na zdrave ćelije u telu i krvnoj plazmi, usporavajući time proces starenja organizma i sprečavajući razvoj hroničnih bolesti. Zbog visokog udela antioksidanasa i vitamina C i E, aronija deluje antivirusno, antibakterijski i antiupalno.

Aronija je bogata antioksidantom antocijanom koji jača imunitet, smanjuje rizik od raka i usporava starenje. Blagotvorno deluje i na rad želuca.

Stimuliše rad štitne žlezde, pa se posebno preporučuje osobama s hipotireozom.

Ona takođe sprečava nastanak kardiovaskularnih bolesti. Ovo voće snižava visok pritisak i holesterol te podstiče proizvodnju dobrog holesterola.

Aronija stimuliše rad jetre, pomaže kod žučnih kamenaca.

Blagotvorno deluje i na probavni sistem – smiruje grčeve i bolove u crevima, smanjuje upalu sluznice creva i zaustavlja proliv.

Korisna je i kod upale mokraćnog sistema.

Aronija je riznica biološki aktivnih spojeva. Od vitamina sadrži sve esencijalne nutrijente – C, A, E, B1, B2, B3, B5, B6, B9, a od minerala je bogata cinkom, gvožđem, kalijumom, kalcijumom, manganom, fosforom i jodom.

To su zapravo sitne, male, tamnoplave bobice u grozdovima koje izgledom jako podsećaju na borovnicu. Rastu u obliku grma, visine i do dva metra.

Jestivi i lekoviti deo biljke su bobice oporog ukusa koje se nakon sazrevanja na grmu mogu održati i dva meseca. Sazreva krajem avgusta i u septembru.

Postoje tri vrste aronije:

  • crna (Aronia melanocarpa)
  • tamnocrvena (Aronia arbutifolia)
  • ljubičasta (Aronia prunifolia)

Preporučuje se dnevno konzumiranje do 50 sušenih bobica.

Za prevenciju i očuvanje dobrog zdravlja preporučuje se decilitar soka na dan tokom dve nedelje po jednom godišnjem dobu.

Iskoristivost zdravih sastojaka bolja je ako je konzumirate nakon jela. Takođe, visok sadržaj pektina i voćnih kiselina može kod nekih osoba s osetljivim želucem izazvati mučninu. Nisu poznate kontraindikacije s lekovima.

Hleb s aronijom

Sastojci:

  • 2 šoljice brašna
  • 1 čajna kašičica praška za pecivo
  • ¾ šoljice smeđeg šećera
  • ¼ čajne kašičice soli
  • ½ šoljice maslaca
  • 2 jaja
  • 1 šoljica banana
  • 1 šoljica svežih bobica aronije ili sušenih koje su prethodno namakane u vodi

Priprema:

Pre pečenja zagrati rernu na 175 stepeni Celzijusa. U veliku posudu staviti brašno, prašak za pecivo i so. U posebnu činiju pomešati maslac i smeđi šećer, dodati zgnječene banane i bobice aronije dok smesa ne postane kompaktna. Staviti to u posudu s brašnom te zatim sve zajedno premestiti u činiju za pečenje.

Peći 60-65 minuta u prethodno zagrijanoj rerni.

Foto pixabay
Autor/Izvor kucnilekar

Komentari su zatvoreni..