Lečenje anksioznosti

0 123

Prosečno 17 različitih specijalističkih pregleda prođe anksiozan pacijent pre nego što dođe na pravu adresu: kod psihijatra

22

PROSEČNO 17 različitih specijalističkih pregleda prođe anksiozan pacijent pre nego što dođe na pravu adresu: kod psihijatra. Iako se anksioznost sve bolje prepoznaje jer su u dijagnostiku više uključeni i lekari u domovima zdravlja, većina pacijenata sa ovim poremećajima stručnjaku se javi tek onda kad tegobe prerastu u telesne: lupanje srca, teškoće sa disanjem, sušenje usta, preznojavanje, malaksalost.

Mnogima bi tegobe olakšalo nekoliko razgovora sa stručnjakom. Ali za petnaestak minuta, koliko provede sa pacijentom, specijalista nema dovoljno vremena za adekvatan razgovor. Zbog toga je prinuđen da pacijentu najpre ponudi lekove, antidepresive.

Lečenje anksioznosti

Docent dr Nađa Marić Bojović, direktor Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Srbije, ukazuje na važnost psihoterapije, posebno u blažim slučajevima, kada se poremećaj tek pojavio:

– Dugoročna efikasnost antidepresiva nije toliko dobra kao kad se lekovi kombinuju sa psihoterapijom. Jedino, ako se radi o težim slučajevima, preporuka je da se lečenje najpre otpočne lekovima, a nastavi psihoterapijom.

DRUGAČIJI POGLED DOCENT dr Nađa Marić objašnjava da kognitivne terapije deluju po principu „A-B-C“. A je situacija, B je kako taj događaj interpetiramo, a C je ishod. – Preneto na određeni problem, to izgleda ovako: situacija je takva kakva jeste, ono na šta mi možemo da utičemo je naša obrada tih informacija. Ona pomaže da drugačije sagledamo okolnosti i da, eventualno, promenimo ishod.

Psihoterapija, kaže naša sagovornica, ima „produženo“ dejstvo. Njome se jačaju mehanizmi koje svi u sebi imamo, a koje aktiviramo u sledećoj stresnoj situaciji.

– U tome nam najviše pomaže kognitivna terapija, posebno takozvana racionalno-emotivno-bihejvioralna terapija, REPTU. Jer, naša interpretacija događaja je krivac, ali i spas za sve – kaže dr Nađa Marić.

Doktor Milan Latas, psihijatar Klinike za psihijatriju KCS, kaže da je nezadovoljstvo socijalnim, porodičnim životom, ili poslom, prvi pokazatelj koji vodi u anksioznost:

– Čovek ne može da promeni spoljašnje okolnosti, ali može svoje gledanje na stvari. Za početak, treba da prihvati okolnosti takve kakve jesu. Kada se promeni naše doživljavanje situacije, vrlo lako može da se promeni i ishod, nabolje.

Da bi mogli da „nauče“ pacijente kako da se bore sa anksioznošću, stručnjaci moraju da im budu dostupniji. U tome bi pomogle jedinice za brigu o mentalnom zdravlju koje bi se formirale u primarnoj zdravstvenoj zaštiti – smatra Marićeva.

Timove bi činili psihijatar, psiholog i socijalni radnik. U tim odeljenjima bi se, već na prvom nivou zbrinjavali oni koji smatraju da imaju mentalne tegobe, da su pod stresom ili imaju neku drugu duševnu uznemirenost.

Izvor: M. Vasiljević, Novosti

 

 

Ostavite odgovor