Koliko je velika lekovitost šipka

Foto: pixabay
6,646

Šipak kao biljka bogata je raznovrsnim sastojcima poput velikih količina različitih vrsta flavonoida, sadrži jedan od najvećih postotaka C vitamina u prirodi, rekorder je i u količinama A vitamina, a sadrži značajne količine vitamina B1, B2, K i E.

Plod je veoma bogat mineralima i mikroelementima poput kalijuma, a poseduje i znatne količine magnezijuma, fosfora, kalcijuma i gvožđa. Takođe sadrži limunsku i jabukovu kiselinu, tanin, pektin i fitoncide.

Flavonoidi su moćni antioksidansi kojih je plod šipka prepun i koji mogu pozitivno uticati na oštećenu funkciju kapilara i vena što indicira na pozitivne učinke bioflavonoida na prevenciju od pojave srčanih bolesti.

Zbog flavonoida u šipku, daje mu se epitet veoma efikasnog oružja u borbi protiv slobodnih radikala. Eliminisanjem slobodnih radikala koji su nusprodukti metaboličkog procesa iz vašeg tela eliminišete između ostalog, upalne procese koji dovode do oštećenja i raspadanja ćelija.

Jednostavno rečeno poželjno je da konzumirate šipak. Intenzivno konzumiranje šipka pomoći će vam kod alergija, astme i lepote i sjaja kože te sprečavanje njenog brzog starenja. Razlog su bioflavonoidi u šipku.

Bioflavonoidi su predmet brojnih istraživanja gde je dokazano da pomažu u prevenciji čestih krvarenja i modrica, te nekih drugih poremećaja cirkulacije. Sami bioflavonoidi takođe suzbijaju alergije, opuštaju disajne puteve zahvaćene astmom.

Takođe osnažuju kolagen i vezivna tkiva – pa je dokazano da se unošenjem šipka u organizam pospešuje proizvodnja kolagena što pomaže u borbi protiv bora ili prevenciji nastajanja istih. To su prepoznale i brojne poznate kozmetičke firme pa je došlo do, u poslednje vreme, pojave brojnih preparata i krema protiv bora u čijem sastavu su i ekstrakti divlje ruže – šipka.

Konzumiranje šipka pomoći će vam i kod jačanja imuniteta, iscrpljenosti organizma, manjka energije i anemije.

U 100 grama šipka može se naći više od 600 mg C vitamina. Vitamin C i bioflavonoidi zajednički doprinose pozitivnim delovanju na imuni sistem i prevenciju i borbu od kancera. Samo zajedno vitamin C i flavonoidi uklanjaju “valunge” (talase toplote) kod većine žena koje su učestvovale u jednom malom istraživanju na tu temu.

Šipak je efikasan i koristan i kod upalnih stanja posebno grla i glasnica. Tanin u njemu ima višestruku dejstvo baktericidno i fungicidno, antidoti (protuotrovi), hemostatično (sužavaju krvne sudove). Fitoncidi su prirodni antibiotici.

Šipak povećava opšte zdravstvene i radne sposobnosti, štiti organizam od gripe, prehlade, angine povoljno deluje na rad mokraćnih kanala naročito bešike i bubrega (podstiče izbacivanje veće količine mokraće – dijuretik), probavnog trakta želudca, jetre i žuči, protiv crevnog katara, loše probave i kamenca u bubrezima.

Otklanja umor i malaksalost, čisti krv od taloženja mokraćne kiseline detoksira što pospešuje stanja poput gihta, reumatizma i artritisa.

Način primene

Najbolje ga je koristiti sirovog ili osušenog kako se ne bi umanjili ili uništili dobri sastojci. Istucite plodove šipka da semenke budu što sitnije ili ih sameljite putem mašine za meso (semenke su kao kamenčići pa ih je malo neprijatno gutati krupne), potopite u vodu 1 supenu kašiku praha i pustite da odstoji 24 h (dlačice šipka moraju biti natopljene što duže da bi postale mekane).

Neki tvrde da se dlačice i semenke trebaju odstraniti, ali one sadrže bogate sastojke te ih je dovoljno dobro usitniti i duže potopiti sa dosta vode.

Naravno najčešće korišćena metoda u našim krajevima je pravljenje čaja koji takođe možete napraviti od ovako usitnjenog ploda. Koristite ovako potpoljenu smesu ili čaj svakodnevno, posebno u zimskom periodu ili ako imate neko od navedenih zdravstvenih problema koje smo naveli.

Na kraju ćemo spomenuti jako zastupljene najslađe proizvode od šipka u našim krajevima a to su pekmez, marmelada i džem. Svi ovi proizvodi zadržavaju dijelomično dobre sastojaka šipka pa je i njihovo konzumiranje korisno, posebno ako se radi o proizvodima sa manje šećera.

Foto pixabay
Autor/Izvor kucnilekar

Komentari su zatvoreni..