Koliko je opasna angina?

35

Bol u grlu, povišena temperatura, otežano gutanje, otečene žlezde na vratu, karakteristične su za anginu. Iako je prisutna u svakom periodu godine, do izražaja najviše dolazi tokom jeseni kada se spuste temperature, a potom u rano proleće zbog pojave kapljičnih infekcija.

Angina ili tonzilitis je zapalenje ždrelnih krajnika. Uzročnik je najčešće bakterija betahemolitički streptokok, ali mogu biti i razni virusi.

Javlja se kod svih, dece i odraslih, s tim što je kod mališana češće u težem obliku.

Osim uobičajenih simptoma, kod najmlađih se javlja i malaksalost, slabost u mišićima i povraćanje.

Angini su posebno podložna deca od tri do osam godina – ističe otorinolaringolog profesor dr Vojko Đukić iz Klinike za otorinolaringologiju (ORL) i maksiofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije.

Kako se infekcija prenosi i da li je teško dijagnostikovati?

– Širi se kapljičnim putem, disanjem, kijanjem, kašljanjem. Inkubacioni period od momenta infekcije do trenutka ispoljavanja simptoma obično je dva, tri dana. Ponekad je teško razlikovati bakterijsku od virusne infekcije jer klinička slika i laboratorijski nalazi mogu biti slični. Prilikom pregleda, vide se otečeni, crveni krajnici nekad presvučeni beličastim naslagama sa okolnim crvenilom. Ali, tek kada se uradi bris najčešće se otkrije pravi uzročnik. 

Zašto kažete najčešće?

– Kažem najčešće, jer je za procenu da li je uzročnik bakterijski ili virusni potrebno znanje i iskustvo baš zbog sličnih simptoma. To najbolje dokazuje infektivna mononukleoza, poznata kao “bolest poljupca”, koja je uzrokovana virusom ali se klinička slika odlikuje tipičnom anginom i otečenim žlezdama u predelu vrata.

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Kako se angina leči?

Loading...

– Ukoliko je lekar potpuno siguran da je angina virusnog porekla, kao terapija se daju čajevi i lekovi protiv bolova i temperature. Ako je bakterijskog porekla, leči se odgovarajućim antibioticima oko deset dana. Vrlo je važno da se angina leči, jer nelečena ili nedovoljno lečena može uzrokovati ozbiljne komplikacije. Posledice mogu biti peritonzilarni apsces, odnosno gnojna kolekcija odmah pored krajnika. Od ove komplikacije je opasniji retrofaringealni apsces, koji se javlja iza ždrela. Može da se javi čak i sepsa ako se raseje po celom organizmu, kao i zapalenje zglobova, bubrega.

OPERACIJA KRAJNIKA

Ponekad se deci operišu uvećani, a potpuno zdravi krajnici jer onemogućavaju normalnu ishranu i disanje. Bilo šta da je povod ovom hirurškom zahvatu, najčešće se radi tonzilotomija – odstranjenje dela krajnika koji je sporan. Otklanja se deo da bi se omogućilo gutanje i disanje, dok se deo krajnika ostavlja da i dalje obavlja odbrambene funkcije – ističe dr Đukić.

Kako sprečiti česte angine?

– Ukoliko se angine javljaju više od tri puta godišnje, krajnici moraju hirurški da se otklone. Ovo se posebno odnosi na decu jer su kod njih simptomi izraženiji. Kada se angina javi, treba ih izolovati iz kolektiva, primeniti neophodnu intenzivnu terapiju, a potom razmotriti mogućnost operacije. Isto se odnosi i na ponovljene apscese gnojnih angina. Bolesne krajnike obavezno treba vaditi, kao što zdrave treba obavezno čuvati. Da bi se donela pravilna odluka, neophodna je dobra stručna procena – naglašava dr Đukić.

 

Mnogi su čitači i ove tekstove:

Autor: Z. Ostojić – Joksović
Izvor: 
novosti.rs /B92

Foto: Thinkstock

Komentari su zatvoreni..