Kardiopulmonalna reanimacija-CPR

0 101

Akutni prekid cirkulacije (Cardiac arrest) predstavlja najdramaticnije stanje u medicini. Moze se dogoditi svakome od nas i na najrazlicitijim mestima (u kuci, na ulici, u bolnici itd.) Ugrozava zivot, stoga ga je vazno prepoznati, kao i pravilno i brzo reagovati. Vasa brza akcija moze spasiti zivot!

heartguard-resuscitation-cpr-training

CPR podrazumeva jasno odredjene postupke sa ciljem da se kod osobe koja je dozivela srcani zastoj omoguci oksigenacija tkiva, uspostavi spontana cirkulacija i izvrsi restitucija mozdane funkcije kao i ostalih vitalnih funkcija u organizmu. Danas CPR spasava zivot u najmanje 15-25 % osoba. Ukoliko primetite osobu koja ima srcani zastoj i nije u mogucnosti da dise spontano, zovite strucnu pomoc i primenite mere CPR!

ZNACI SRČANOG ZASTOJA:

1) Gubitak svesti – javlja se nakon 10-15 sekundi od prestanka perfuzije mozga
2) Gubitak tonusa – sa prestankom mozdane funkcije, osoba koja je dozivela srcani zastoj pada
3)Odsustvo pulsa na velikim krvnim sudovima. Puls na radijalnoj arteriji (na ruci) se palpira do vrednosti pritiska 50 mmHg, dok se na femoralnoj( prepona) i karotidnoj ( vrat) arteriji palpira dok srce radi. Sa nestankom pulsa na krvnim sudovima gubi se i mogucnost merenja krvnog pritiska.
4) Odsustvo srcanih tonova
5) Prestanak disanja – moze i da prethodi srcanom zastoju, a mogu postojati agonalni udisaji nakon srcanog zastoja.
6) Promena boje koze i sluzokoza u smislu cijanoze (plava prebojenost), ali i u smislu bledila ( kod iskrvarenosti).
7) Sirenje zenica – nastaje posle 30-40 sekundi nakon srcanog zastoja. Primenom lekova ovaj znak moze biti modifikovan.

ZASTOJ DISANJA:
Primarni zastoj disanja nije uvek prouzrokovan srcanim zastojem, ali ukoliko se blagovremeno ne preduzmu mere, nedostatak kiseonika izazvace ostecenja mozga koja ce za posledicu imati srcani zastoj.
Sustina osnovnih mera reanimacije sprovodi se na 3 nacina ( ABC )
A ( AIRWAY-DISAJNI PUT ): Mora se obezbediti cist i siguran disajni put
B (BREATHING-DISANJE ): Ukoliko osoba ima prohodan disajni put, a nije u mogucnosti da dise, mora se primeniti vestacko disanje
C (CIRKULATION-CIRKULACIJA ): Spoljna masaza srca

Koraci u tretmanu disajnog zastoja:

1)      Gledaj             2)   Slušaj                  3) Oseti

Ova metoda sluzi za utvrdjivanje disanja. Posmatrajte pokretanje grudnog kosa, oslusnite disajne tonove i osecajte strujanje vazduha iz nosa i usta povredjenog!

A) Ukoliko ugrozeni dise adekvatno, postaviti ga u polozaj oporavka ( The Recovery Position )-bocni koma polozaj.vidi sliku
Ukoliko postoji sumnja na povredu vrata odnosno kicme koje su ceste pri saobracajnim nesrecama, treba biti vrlo obazriv pri pomeranju povredjenog! Ukoliko osobu ne okrecete kao jednu celinu i savijate vrat i telo mozete naneti dodatne povrede.
B) Ukoliko ugrozeni ne dise spontano, ostaviti ga da lezi na ledjima i osloboditi disajni put. Ovo se postize zabacivanjem glave unazad-vidi sliku. Ovaj manevar je kontraindikovan ukoliko postoji sumnja na povredu vratnog dela kicme!
Spremite se za primenu vestackog disanja! Metode su sledece: Usta na usta, usta na nos, maska na usta i nos ili upotrebom reanimacionog balona. Kod metode usta na usta, otvoriti disajni put i zapusiti nos palcem i kaziprstom slobodne ruke. Na ovaj nacin osigurali ste da vazduh koji insuflirate u unesrecenog ne izlazi kroz nos vec ide u pluca. Udahnite duboko, postavite svoja usta na usta unesrecenog i dajte dve insuflacije koje ce trajate svaka po jednu sekundu.. Uverite se da se grudni kos odize. Napravite pauzu izmedju svake insuflacije kako bi omogucili da ugrozeni izvrsi pasivni izdisaj. Ukoliko nije moguce primeniti na usta, nos moze biti dobar izbor. Zabacite glavu, dobro priljubite nosnice i dajte 2 insuflacije. Koriscenje reanimacionog balona sa maskom je resenje ukoliko vam je dostupan.

Nakon 2 inicijalna udaha proverite puls ugrozenog na karotidnoj arteriji. Ovo ne bi trebalo da traje duze od 10 sekundi. Da biste proverili puls na karotidnoj arteriji neophodno je da prvo locirate tiroidnu hrskavicu, koja je kod muskaraca lako uocljiva-tzv. Adamova jabucica. Vasim prstima na sredini vrata skliznete u anatomsko udubljenje sa strane vrata. Ovo je mesto gde bi trebalo da osetite puls.
Ukoliko je puls prisutan a spontano disanje izostaje, primenite 10-12 udaha u minuti ili po jedan udah na svakih 5-6 sekundi. Ukoliko ugrozeni pocne da dise samostalno sa opipljivim pulsom, postavite ga u bocni koma polozaj i potrazite pomoc.

Ukoliko je puls odsutan, zapocnite kompresiju grudnog kosa!
Ukoliko ste ustanovili srcani zastoj, razmotrite inicijalni udarac u prekordijum. Kod nekih pacijenta moze dovesti do srcanog ritma. Udarac se vrsi samo jednom!!!
Pre pocetka spoljne masaze srca, spasilac treba da postavi vrh dlana jedne ruku na grudni kos ugrozenog izmedju bradavica, na centar grudnog kosa. Grudnu kost treba ugibavati oko 4-5 cm. Slobodnu ruku postaviti na drugu ruku koja je vec na grudnom kosu. Spasioc mora drzati ruke ispravljene u laktovima. Za kompresiju koristiti samo koren dlana- nikako citav dlan! Spasioc izvodi kompresiju metodom “Pritisni snazno, pritisni brzo” brzinom od 100 kompresija u minuti.

Resuscitation_internal_303x170

Bitno je dozvoliti da se grudni kos odigne nakon svake kompresije. Ukoliko se kompresije izvode pravilno, sistolni pritisak ce dostici 60-80 mmHg, a dijastolni ce biti 0. Srcana snaga proizvedena kompresijama grudnog kosa ce biti svega 25%-33% od normalne srcane snage, stoga je veoma bitno da se iste vrse bez prekida, pazljivo i pravilno!
Dubina kompresija je takodje vazna. Vec smo rekli da bi kod odraslih trebala da bude 4-5 cm. Manja od ove nece biti efikasna, primena dubljih kompresija moze dovesti do nepotrebnih trauma tkiva ( prelom rebara i sl. )
Na primenjenih 30 kompresija slede 2 inicijalna udaha!!! (30:2)


Ukoliko je izvor kiseonika na raspolaganju, uvek je potrebno iskoristiti ga!
Za vreme izvodjenja kompresije grudnog kosa ugrozenog postaviti da lezi na ravnoj i cvrstoj podlozi. Ako je glava ugrozenog podignuta, krv, ciji se protok povecava kompresijama grudnog kosa, se ne moze dopremiti do mozga, smanjujucu sansu za prezivljavanje. Vasa pozicija treba da je sa strane ugrozenog. Ukoliko imate na raspolaganju drugog spasioca, mozete naizmenicno vrsiti kompresije i ventilacije u istoj srazmeri ( 30:2 ). Bitno je i zameniti uloge kako se spasioc na kompresijama ne bi zamorio.
Nakon 5 ciklusa reanimacije ili svaka 2 minuta, procenite da li ima spontanog disanja i pulsa odnosno cirkulacije. Ta procena mora biti brza i ne sme trajati duze od 10 sekundi. Vec smo rekli na koji nacin vrsite procenu disanja i cirkulacije. Ukoliko se disanje uspostavi kao i cirkulacija proces reanimacije je uspesan, potrazite dalju strucnu pomoc ili transportujte pacijenta do prve strucne ustanove koja ce mu pruziti dalju neophodnu pomoc i lecenje!

Za ceo proces reanimacije videti slike.
P.S. Proucite ovaj tekst i pokusajte da upamtite, potrazite nekog ko je obucen za izvodjenje CPR kako bi vam ovo i prakticno pokazao, jer nikad se ne zna, moze se bas vama desiti situacija kada mozete spasiti zivot!

Ostavite odgovor