Kako se izboriti sa anksioznošću za vreme pandemije

Foto: pixabay
6,639

Opšti anksiozni poremećaj stanje je dugotrajne i neprekidne zabrinutosti za moguće negativne ishode u različitim područjima života.

U situacijama kao što je ova novonastala teskoba se povećava ne samo za one koji su već skloni anksioznom razmišljanju, već čak i za pojedince za koje to obično nije problem.

Kako bi se smanjio stres u narednom periodu donosimo vam nekoliko saveta za koje smatramo da će vam pomoći kod anksioznosti.

San i fizička aktivnost

U ovom periodu jer ono što nas u prvom redu tera da se osećamo prizemnima i smirenima jeste rutina na koju smo naviknuli. Stoga, uzevši novi raspored u obzir možda ćete biti u iskušenju da kasnije idete u krevet, da više vremena provodite na mobilnom uređaju ili da odustanete od svoje uobičajene šetnje kvartom, ali upravo to dugoročno može rezultirati stresom i nemirom.

San i kretanje trenutno su prioritet. Važno je da i dalje nastavite s regularnim odlascima u krevet, da umesto odlaska u teretanu ili šetnju razmislite o vežbanju u kući.

Možete ubaciti nove aktivnosti, kao što je recimo ples.

Smireno telo

Pucketanje prstima, zgrčena vilica i plitko disanje samo su neki od simptoma stresa i anksioznosti koje možete umiriti meditacijom ili progresivnim opuštanjem mišića. Čak i lagana masaža vrata ili ležanje na ravnoj površini s podignutim nogama mogu pomoći u smanjivanju teskobe.

Pronađite socijalnu potporu za vreme socijalne distance

Iako je socijalna distanca i izolovanost sada potrebna radi javnog zdravlja, činjenica je da ona može dovesti i do odvajanja od emocionalne podrške. Emocionalna podrška pomaže ljudima da se brže oporave od traume i snižava krvni pritisak. Stoga, obavezno pronađite smislene načine da se i dalje povežete s onima koje volite, čak i onda dok ih ne vidite. I osećaj zajednice takođe je važan, stoga dok ste online tražite smislenije interakcije od običnog pritiska ‘like’ na nečiju sliku, video ili status.

Nemojte dopustiti da vas mozak uvede u negativno razmišljanje

U ovakvim vremenima mozak ponekad ima tendenciju popunjavanja praznina i povezivanja tačkica. Problem u tome je taj što onda on stvara ‘prečice’ te može doći do stvaranja iskrivljene slike nakon koje možete prihvatiti nepotrebno i netačno mišljenje kao potpuno tačno.

Budite znatiželjni posmatrači, samo nemojte automatski pretpostaviti da je sve što vidite i čujete istina. Takođe, nemojte ‘pasti’ u potpuno negativno razmišljanje jer će vas ono navesti da tražite samo negativne informacije koje se poklapaju s vašim stavovima i najvećim strahovima, odbacujući informacije koje bi vam zapravo pomogle da se smirite.

Upravo je to još jedan od razloga zašto trebate raditi na emocionalnoj povezanosti i na interakciji s ljudima kako bi kroz razgovor došli do drugih zaključaka osim onih na koje vas vaš mozak možda navodi.

Potražite lepotu 

Lepi momenti i dalje postoje, a sada je vreme da se prizemnite i vidite ih jer jednom kada ih vidite oni će u vama podstaći isto lepo raspoloženje. Možda je to cvet koji je upravo procvetao i donosi novu nadu i nov život, možda je to zahvalnost za sve ljude iz zdravstva i zahvalnost za njihovu hrabrost i požrtvovanost, a možda je to slušanje i omiljene pesme. Mali trenuci takođe se broje. Što više lepih trenutaka pronađete, to će više pomoći u negovanju uma i srca.

Foto pixabay
Autor/Izvor kucnilekar

Komentari su zatvoreni..