Imedijatna implantacija

199

Gubitak zuba je danas, na žalost, jedan od glavnih uzroka brojnih poremećaja u funkcionisanju i održavanju sistema za varenje a samim tim i ishrane u celosti.  Nedostatak zuba znatno otežava ili onemogućuje prvu fazu ishrane, ispravno sitnjenje hrane i njenu enzimsku pripremu za dalji proces varenja. Iz tih razloga je očuvanje zdravlja zuba i nadoknada izgubljenih zuba od velike važnosti u održavanju funkcionalne stabilnosti procesa pripreme i varenja hrane.

impl

Imedijatna implantacija

Prema brojnim studijama vrednosti pokazatelja broja pacijenata sa nedostatkom jednog ili više zuba davno su premašile vrednosti od 70% ukupne populacije. Nedostatak zuba danas je moguće rešiti na različite načine što zavisi od brojnih anatomskih i kliničkih faktora kao i opredeljenja pacijenata za izbor metode lečenja.

Poslednjih decenija dvadesetog veka značajan napredak doživele su tehnike implantacije (ugradnje) veštačkih materijala nebiološkog porekla u vitalno koštano tkivo čime se nadoknađuju izgubljeni zubi i omogućuje izrada protetskih nadoknada. Procenjuje se, da se danas u svetu godišnje ugradi oko tri miliona implantata sa tendencijom godišnjeg porasta od 15 – 25%.
U praksi se implantati primenjuju kod nedostatka jednog ili više zuba kao i kog potpune bezubosti kada njihova primena omogućava izradu fiksnog protetskog rada. Mogućnosti rehabilitacije bezubih pacijenata na kvalitativno nov način primenom implantata doprineli su popularnosti ove metode.

Potrebe kliničke prakse i dobri rezultati proširili su indikacije za primenu i na druge olasti kao što su ortodoncija i maksilofacijalna hirurgija.Tako se implantati sve češće koriste kao uporište u ortodontskom tretmanu ili kao kotve za ekstraoralne proteze posle rekonstrukcionih i resekcionih zahvata na vilicama.

Standardna procedura primene implantata je do skora preporučivala da se posle ekstrakcije zuba rana ostavi 4-6 meseci radi konsolidacije koštanog tkiva i tek posle ovog perioda pristupiti implantaciji. Međutim, klinički nalazi u poslednjih 20-tak godina sa veoma dobrim rezultatima pokazali su visok procenat (više od 95%) uspeha prilikom ugradnje implantata neposredno po vađenju zuba u ekstrakcionu ranu.

Indikacije za imedijatnu implantaciju su brojne:

Traumatska ekstrakcija zuba
Interna i eksterna resorpcija zuba
Napredovala parodontalna oboljenja
Neuspeh prethodnog lečenja kanala korena zuba
Različiti uzroci nemogućnosti zadržavanja zuba u vilici.

Imedijatna implantacija je tehnika kojom se neposredno posle vađenja zuba u ekstrakcionu ranu ugrađuje implantat određenog tipa i oblika što omogućuje da se odmah izradi i fiksni privremeni protetski rad. Na ovaj način znatno se skraćuje vreme od gubitka zuba do izrade protetskog finalnog rada. S druge strane ovo rešenje je mnogo prihvatljivije za pacijente kako sa estetskog tako i sa funkcionalne tečke gledišta.

Najvažnija prednost imedijatne implantacije leži u činjenici da se u jednom hirurškom zahvati izvrši i ekstrakcija zuba i ugradnja implantata. Na taj način se značajno usporava resorpcija koštanog tkiva alveole izvađenog zuba i do 40-60%.

Hirurška tehnika imedijane ugradnje implantata nešto se razlikuje od standardnih tehnika, mada, je u osnovi jednostavna i lako primenljiva. Najčešće se izvodi istog dana ili u ređim slučajevima posle nekoliko nedelja.

Hirurška procedura je u osnovi jednostavna i sa aspekta prihvatljivosti za pacijenta veoma laka i podnošljiva. Ona se najčešće sprovodi primenom na dva načina: bez odizanja režnja ili sa odizanjem režnja. Indikacije za izbor operativne tehnike zavise od nekoliko hirurških parametara što se analizira u svakom pojedinačnom slučaju.

Prilikom imedijatne implantacije u ranu izvađenih zuba, potrebno je voditi računa o brojnim faktorima koji utiču na uspeh kao što su debljina bukalne kosti, visina pripojne gingive ili inflamatorni status okolnih tkiva. Treba istaći da su imedijatni implantati postavljeni u ekstrakcionu ranu uspešni ako se poštuju navedeni principi. Dobri kandidati za imedijatnu implantaciju su zubi koji nisu zahvaćeni zapaljenskim procesima, kod kojih su očuvani koštani zidovi alveole i koji imaju gingivu potrebne debljine.

Nadoknada zuba ugradnjom implanta se ne preporučuje osobama koje su strastveni pušači (zbog održavanja) kao i osobama koje nemaju izgrađenu naviku održavanja higijene usta.
U zaključku treba istaći da su prednosti imedijatne implantacije nesporni a da visok procenat uspeha ovog zahvata pruža sasvim sigurno dobru garanciju da primena metode obezbeđuje visok nivo estetske i funkcionalne rehabilitacije.

Implantati su napravljeni od posebnog materijala, titanijuma, čistoće 99,99% čime se postiže potpuna biokompatibilnost i visok stepen oseointegracije. Materijal je inertan i hipoalergijski. Poseban dizajn implantata (šraf cilindar) omogućava postizanje primarne postoperativne stabinlosti kao važnog faktora dalje oseointegracije postojećeg implantata.

napisao: Prof. dr sc. Vlastimir Petrović, specijalista oralne hirurgije i implantologije, Stomatološki fakultet, Pančevo, Klinika za stomatologiju

 

 

Komentari su zatvoreni..