>

Hronično zapaljenje očnih kapaka

25


Hronično zapaljenje rubova kapaka je jedno od najčešćih oboljenja u oftalmološkoj praksi.

Njegova patogeneza još uvek nije dovoljno poznata.

Isto tako, ne postoji jedinstveno usvojena nomenklatura i kalsifikacija blefaritisa što znatno otežava njihovo razmatranje.

Ako se kao kriterijum za podelu blefaritisa uzme njihova lokalizacija, onda se svi blefaritisi mogu podeliti u dve grupe:

  • prednji blefaritis
  • zadnji blefaritis

Ukoliko bi se kaokreterijum za podelu blefaritisa koristila njihova etiologija, tada bi sve blefaritise mogli razvrstati u tri grupe:

  • stafilokokni
  • sebo­roični
  • mešoviti (stafilokokni blefaritis na seboroičnoj osnovi)

Prednji blefaritis [blepharitis anterior) je bilateralno zapaljenje prednje ivice rubova kapaka hroničnog toka. Zavisno od uzročnika zapaljenja, mogu se razlikovati tri modaliteta ovog oboljenja: stafi­lokokni, seboroični i mešoviti blefaritis.

Bolesnici sa blefaritisom imaju osećaj peckanja i žarenja u očima, svrab umerenog intenziteta, fotofobiju i pojačano lučenje suza. Prednja ivica rubova kapaka je zadebljana i hiperemična sa mestimično dilatiranim i izvijuganim krvnim sudovima (telean-giektazije). Oko trepavica uočavaju se čvrste i lomljive ljuspice (kolarete) koje poput kragne uokviruju trepavi­ce.

Kolarete se formiraju od fibrinskog eksudata sa inflamirane površine i dijagnostički ukazuju na postojanje stafilokokne infekcije. Hiperemična i masna prednja ivica ruba kapaka sa slepljenim trepavicama i ljuspicama meke konzistencije koje se lako skidaju (skvame), raspoređenim po ivici kapaka između trepavica, klinički ukazuju na seboroičnu formu oboljenja.

Kombinacija kliničkih znakova za jedan i drugi oblik inflamacije rubova kapaka, označava se kao mešoviti blefaritis (stafilokokna infekcija na seboroičnoj podlozi).

Stafilokokna infekcija na ivici kapaka može da sé proširi i zah­vati folikule trepavica sa pridodatim žlezdama izazivajući folikuli-tis sa formiranjem mikroapscesa. Otvaranjem i pražnjem mikroap-cesa formiraju se kruste. Posle otpadanja ili skidanja krasti, na ivici kapka zaostaju ulceracije dajući površini ruba kapka neravan i iregularan izgled (blepharitis anterior ulcerosa).

U ovoj fazi bole­sti dolazi do lakog ispadanja trepavica koje više ne izrastaju (madarosis) i ožiljne deformacije rubova kapaka (tylosis), tako da kapci ne mogu više da se dobro zatvaraju. U kliničkom toku pred­njeg ulcerozog blefaritisa-mogu se uočiti još i depigmentacija tre­pavica (poliosis) i njihov nepravilan rast prema očnoj jabučici (trichiasis). Prednji blefaritis hronična je i teško izlečiva bolest koja ne ugrožava oko i vidnu funkciju. Zbog toga je ublažavanje i po mogućstvu otklanjanje subjektivnih simptoma glavni terapijski cilj.

Loading...

Terapija prednjeg blefaritisa podrazumeva održavanje higijene ivica kapaka i izbalansiranu lokalnu primenu antibiotika i kortiko-steroida u vidu kapi i masti za oči. Higijena kapaka sprovodi se sva­kodnevnim uklanjanjem skvama, kolareta i toksičnih produkata bakterija sa ivice kapaka bebi štapićem natopljenim komercijalno dostupnim antiseboroičnim šamponom ili 2% rastvorom sode bikarbone.

Antibiotsku mast treba koristiti samo kada je u etiologiji blefaritisa dokazano postojanje infekcije (stafilokok) do eradikacije bakterija, a zatim, lečenje nastaviti nekim od kortikosteroida slabi­jeg dejstva (fluorometolon) u cilju smirivanja znakova zapaljenja.
Meibomian seborea je patološki proces koji nastaje zbog hiper- Keratoconjunctivitis sicca funkcije Meibomovih žlezda, Prekomerno stvaranje sekreta u ovim evaporativa žlezdama odvija se bez znakova zapaljenja na ivici kapka.

Otvori izvodnih kanala Meibomovih žlezda su dilatirani i zatvoreni kaplji-cama sekreta uljanog izgleda. Spoljašnji pritisak na kapke dovodi do istiskivanja zamućenog sekreta. U suznom filmu, duž ivice kapka i u uglovima otvora kapaka vidi se penušavi sekret koji je tipičan za ovo oboljenje.

Zbog narušene ravnoteže između vodene i lipidne kom­ponente suznog filma, dolazi do njegove nestabilnosti i povećanog isparavanja suza što izaziva osećaj suvoće u očima („suvo oko”).

Lečenje meibomian seboree sprovodi se održavanjem higijene ivica kapaka, korekcijom kvaliteta suznog filma i peroralnom pri-menom tetraciklina. Održavanje higijene ivica kapaka podrazume-va svakodnevnu ekspresiju (istiskivanje) sadržaja Meibomovih žlezda i uklanjanje istisnutog sekreta bebi-štapićem (tuširanje). Korekcija kvaliteta suznog filma vrši se ukapavanjem veštačkih suza a tetraciklini se koriste per os i imaju za cilj poboljšanje kva­liteta sekreta Meibomovih žlezda.

Drugima se dopalo i ovo:




loading...

Komentari su zatvoreni..