Hronični bronhitis sa emfizemom

234

Hronični bronhitis i emfizem su u našoj zemlji veoma česta oboljenja i verovatno je da će, s obzirom na masovnu naviku pušenja kod stanovništva i sve veću pojavu aerozagađenja, u budućnosti broj bolesnika biti još veći. Ova bolest redovno vodi u teško stanje hronične plućne insuficijencije zbog čega je praćena visokim procentom radne nesposobnosti i predstavlja jedan od čestih uzroka prerane smrti. Učestalost bolesti je najveća u četvrtoj i petc deceniji života, posebno među pušačima. Smatra se da bolest postoji kod najmanje 15% pušača u dobu između 55—64. godine života. Učestalost je kod muškaraca oko šest puta veća nego kod žena, što se može objasniti češćim uživanjem nikotina u muškoj populaciji.

Hronični bronhitis i emfizem su dva posebna patološka procesa i oboljenja disajnih organa. U većini slučajeva ova oboljenja se javljaju udruženo, a ređe postoje kao izdvojena stanja.

dr-prehlada

Hronični bronhitis je zapaljenje sluzokože disajnih cevi, bronhija, hroničnog toka. Glavni znaci oboljenja su stalni kašalj i iskašljavanje ispljuvka. Smatra se da od ove bolesti boluje švaka osoba koja u toku tri uzastopna meseca, i to najmanje dve godine, svakodnevno iskašIjava ispljuvak.

Reč emfizem označava stanje prepunjenosti nekog tkiva vazduhom ili gasom. Emfizem pluća je stanje kod koga je normalno plućno tkivo zamenjeno, većim iii manjim, nepravilnim prostorima ispimjenim vazduhom. Zidovi između plućnih alveola su razoreni, a to važi delimično i za male krvne sudove, kapilare, koji zajedno sa alveolama čine sistem za razmenu gasova između pluća i krvotoka.

Kod većine bolesnika hronični bronhitis prethodi pojavi emfizema. U toku hroničnog , zapaljivog procesa sluzne žlezde u malim bronhijama stvaraju veće količine sluzi, sluzokoža njihovih zidova sve više zadebljava, a takođe dolazi i do povećanog tonusa glatke muskulature i pojave ispazma (grča) u bronhijama. Zbog svih ovih promena dolazi do sužavanja i delimičnog začepljenja bronhija i to naročito onih malog kalibra. Poremećaj u bronhijama je takve prirode da vazduh iz najsitnijih cevi može da uđe u alveole, ali su zato izlazak iz alveola i .stoga izdisaj vazdulia otežani. Vazduh se nagomilava u alveolama, vrši pritisak na njihove zidove, koji postepeno pucaju, i tako se stvaraju prostori različite veličine naduvani vazduhom.

Hronični bronhitis i emfizem nazivaju se danas najčešće hronična opstruktivna bolest pluća da bi se označilo istovremeno prisustvo dva patološka procesa koji prouzrokuju hroničnu insuficijenciju pluća sa teškim posledicama. Kod jednog broja bolesnika emfizem je udružen sa bronhijalnom astmom. Kod nekih bolesnika emfizem se javlja kao priimarno oboljenje, ali se i tada obično komplikuje hroničnim bronhitisom samo što se tada ovo oboljenje javlja sekundarno.

Hronicni bronhitis

Veoma je značajno dobro poznavati sve faktorie koji prouzrokuju opstruktivnu bolest pluća. Na taj način može se uticati na sprečavanje oboljenja. Isto tako, preduzimanje blagovremenog lečenja omogućava sprečavanje teških poslediica, invaliditeta, u godinama pune radne aktivnosti, ili prerane smrti. Faktori koji prouzrokuju oboljenje su sledeći:

Genetska sklonost je zapažena kod jednog broja bolesnika. Utvrđeno je da, u posebno teškim slučajevima, postoji u krvi kod bolesnika nasledno smanjenje jedne materije koja se zove alfai antitripsin, ali pravi značaj ove pojave nije sasvim taeno utvrđen. Osnovna genetska predispozicija jednog broja osoba sastoji se, izgleda, u posebnoj sklonosti bronhijalnog sistema ka pojačanom lučenju sluzi, razvijanju alergijskih reakcija i pojavi spazama (grčeva).

Pušenje je, bez ikakve sumnje, najvažniji spoljni faktor koji utiče na pojavu bolesti. Učestalost opstruktivne plućne bolesti ie među dušačima đvostruko veća nego među nepušačima. To posebno važi za osobe koje godinama puše preko 20 cigareta dnevno. Utvrđeno je da pušenje dovodi do povećanja žlezda koje luče sluz, uništava treplje u broinhijalnom stablu koje imaju zaštitnu ulogu i povećava otpor u disajnim putevima. Posebnom riziku izloženi su pušači lcoji već imaju genetsku sklonost (deficit alfai antitripsina) ili su na svojim radnim mestima izloženi prašini i dimu.

Aerozagađenje značajno utiče na nastanak bolesti. Zbog toga je hronični bronhitis sa emfizemom, pre svega, bolest velikih gradova u kojima postoji veoma razvijena industrija. Naučnici smatraju da je dim najopasniji činilac. među različitim aerozagađenjima koji utiče na pojavu bolesti.

Razne infekcije bronhija uvek pogoršavaju stanje bolesti i ubrzavaju nastanak njenog najtežeg stadijuma, hronične plućne insuficijencije. Uzročnici takvih bronhitisa, koji imaju sklonost ka recidivima, mogu biti razni virusi, a od bakterija naročjto hemofilus influence, pneumokok i streptokok.

Bolesnici sa hroničnim bronhitisom i emfizemom pluća godinama se žale na kašalj koji je naročito izražen u jutarnjim časovima, a rnože biti provociran oštrim mirisima, dimom, hladnim vazduhom, fiziokim naporima i sl. Uz kašalj se redovno javlja iskašljavanje ispljuvka koji je često, u fazi infekcije, obilan i žućkastozelenkaste boje. Kada se hronični tok bolesti komplikuje infekcijom javljaju se i temperature. Bolesnici se često žale na gušenje pri naporu, sviranje i bolove u grudima, kao i hemoptizije (iskašljavanje krvi). Disanje postaje sve otežanije, a grudni koš je zbog otežanog izdisanja fiksiran u tzv. ekspiratorno-m (izdisajnom) položaju. Takav izgled grudnog koša naziva se bačvastim. Sa ovakvim znacima bolest može trajati čitav niz godina, da bi na kraju ušla u završni stadijum koji se naziva hronična plućna insuficijencija. U ovom stanju lečenje može rnalo pomoći, a slikom bolesti dominiraju dva osnovna poremećaja: hipoksija (sniženje parcijalnog pritiska kiseonika u arterijskoj krvi) i hiperkapnija (povećanje parcijalnog pritiska ugljen-dioksida u arterijskoj krvi) koji nastupaju zbog poremećaja razmene gasova između pluća i krvi.

Kada bolesnik dospe u stanje hronične plućne insuficijencije mogu se javiti sledeće komplikacije:

Poremećaji funkcije disanja u vidu sve jačeg gušenja koje se javlja i u miru i potpuno ograničava svaku aktivnost, zatim iznurujućeg kašlja, plavičaste boje kože zbog poremećene razmene gasova (cijanoze). Sa daljim pogoršanjem stanja dolazi do izvesnog smirivanja ovih znakova i sve više dolaze d-o izražaja druge, prvenstveno nervne i psihičlce promene.

Nervni i psihički poremećaji redovno su prisutni kod teških oblika hronične plućne insuficijencije. Obično im prethode jake glavobolje koje slabo reaguju na lekove, a zatim sve više dolazi do izražaja sanjivost u toku dana sa nesanicom i nemirom u noćnim satima. Bolesnici su često razdražljivi, agresivni, gube orijentaciju u vremenu, prostoru i prema ličnostima, postaju konfuzni, skloni halucinacij ama i najzad sve više tonu u letargiju. Poslednja faza ovog stanja je koma koja postaje sve dublja i u kojoj bolesnik obično umire.

Slabost srčanog mišića je takođe često prisutna kod bolesnika u ovoj fazi. Zbog oštećenja kapilarne mreže u plućima i povećanog broja crvenih krvnih zrnaca, čime organizam nastoji da nadoknadi slabu razmenu gasova i nedostatak kiseonika, dolazi do povećanog opterećenja desne komore srca. Razvija se tzv. hronično plućno srce, slabost desne kornore, najčešće sa sledećim znacima: ubrzani srčani rad (tahikardija), poremećaji ritma, oticanje jetre i pojava otoka po nogama.

emfizem-pluca

Prognoza hronične plućne insuficijencije je veoma loša, jer kod bolesnika istovremeno postoje poremećaji funkcije pluća i slabost srčanog mišića, što obično vodi brzom smrtnom ishodu. Od trenutka pojave ovog stadijuma do smrti retko prođe više od 3—5 godina. Savremene mogućnosti lečenja danas su u stanju jedino da nešto produže život ovako teških bolesnika, ali ne i da bitnije utiču na tok bolesti. Upravo zbog toga, pravovremeno i energično lečenje hroničnog bronhitisa sa emfizemom predstavlja najefikasniju preventivu pojave hronične plućne insuficijencije sa svim komplikacijama. U našoj sredini, s obzirom na veliku učestalost hroničnog bronhitisa, orgoman broj pušača i sve veću gustinu aerozagađenja, sledeće opisane mere imaju poseban značaj za produženje života:

Prestanak pušenja, za koje se još jednom mora podvući da predstavlja najznačajniji faktor u nastanku hroničnog bronhitisa, mora da bude neizostavni deo terapijskog plana za svakog bolesnika. Nakon prestanka pušenja, stanje se znatno poboljšava, jer redovno dovodi do smanjenja zapaljenskih promena u bronhijama, oskudnijeg iskašljavanja i poboljšanja u funkciji pluća.

Izbegavanje štetnih sastojaka spoljne sredine podrazumeva, pre svega, promenu radnih mesta za osobe sa hroničnim bronhitisom, na kojima su izloženi delovanju nadražujućih materija, i primenu odgovarajućih higijensko-tehničkih zaštitnih mera.

Suzbijanje infekcije redovno predstavlja značajnu meru u lečenju hroničnog bronhitisa. Svaki nalet infekcije treba energično suzbijati antibioticima, a kod bolesnika koji isu skloni pojavi hroničnih infekcija treba primeniti intermitentno davanje antibiotika (povremeno davanje malih doza, npr. svaki drugi dan ili nekoliko dana u toku meseca). Najbolj’i efekat imaju antibiotici iz grupe polusintetskih penicilina (»Pentrexyl«, »Penbritin«, »Ampiciiin«), tetraciklina (»Bemycin«, »Ambramycin«, »Vibramycin«, »Egocin«, »Rondomycin«, »Geomvcin« i drugi), amoksicilina (»Amoxil«, »Hicincil«), penicilina (»Jugocilin)« i dr.

Primena bronliodilatatora, lekova koji šire bronhije, može takođe biti veoma korisna. Veoma povoljno dejstvo ima teofilin (»Aminophyllinum«) u vidu tableta, zatim kombinovani preparati koji takođe sadrže teofilin (»Astmophyllinum«, »Proasthman«) i lekovi iz grupe »agonista beta receptora« koji se koriste u lečenju bronhijalne astme.

Primena sredstava koja poboljšavaju iskašljavanje pomaže lečenju hroničnog bronhitisa, jer se na taj način eliminiše nagomilani sekret iz disajnih puteva. Posebno dobro deluju lekovi koji raskravljuju gust, viskozan ispljuvak i olakšavaju njegovu eliminaciju. To su karboksimetilciestein (»Mucodine«), eprazinon (»Mukolen«), acetilcistein (»Fluimukan«) i bromheksin (»Bisolvon«),

Odgovarajuća ishrana može znatno pomoći ovoj grupi bolesnika. Ukoliko se radi o gojaznim osobama sa hroničnim bronhitisom i emfizemom, onda redukciona dijeta smanjuje naslage masnog tkiva u predelu grudnog koša čime se povećava njegova pokretljivost i postiže poboljšanje plućne funkcije. Bolesnik treba da uzima veće količine tečnosti (2—4 Iitra dnevno), jer je voda najbolje sredstvo za razblaženje gustog sekreta, pa se time postiže njegova bolja eliminacija iz organizma.

Razne fizikalne procedure imaju određeni značaj u lečenju ove grupe bolesnika i u prevenciji komplikacija. Bolesnici ise podučavaju posebnim vežbama disanja koje podrazumevaju uđisaj kroz nos, a zatian izdisaj kroz napućena usta, uz relaksiranu muskulaturu zida trbuha. Ovakve vežbe poboljšavaju ventilaciju pluća i smanjuju učestalost disajnih pokreta. Bolesnici sa naročito obilnim, gustim, žilavim ispljuvkom, podučavaju se da svakodnevno bar dva puta po 20—30 minuta provode u tzv.

Trendelburgovom položaju (ležeći na krevetu potrbuške, sa glavom ispod ivice kreveta nagnutom nadole). U ovakvom položaju se olakšava iskašljavanje ispljuvka i raščišćavaju disajni putevi. Osobama sa hroničnim bronhitisom mogu se preporučiti i programi aerobnog vežbanja. Ovakvo vežbanje poboljšava podnošenje fizičkog napora i jača muskulatum što doprinosi opštoj fizičkoj kondiciji. Dovoljno je nekoliko puta nedeljno sprovoditi razne vežbe, trčanje, vožnju bicikla, plivanje i dr., u toku 20—30 minuta. Treba vežbati takvim intenzitetom da puls ibude između 70—85% od vrednosti maksimalnog pulsa.

Srodni članci:

Narodnilek

Komentari su zatvoreni..