Hormoni podmuklo kradu kosti

193

Primarijus dr Milena Đurić, internista u Institutu „Banjica“ o osteoporozi kao tihoj epidemiji, koja je najčešća kod žena koje su ušle u menopauzu. U 80 odsto slučajeva postoji nasledna sklonost ka propadanju kostiju

zd-osteoporoza

POLA miliona žena u Srbiji boluje od osteoporoze. To je tipično ženska bolest, jer pogađa svaku treću ženu i tek svakog sedmog muškarca posle pedesete godine. Za nastanak osteoporoze, kao po pravilu, krivi su ženski hormoni. Nagli pad estrogena u menopauzi povlači gubitak koštane mase, koja je još od rođenja manja nego kod muškarca. Sve to žene čini podložnijim za nastanak osteoporoze.
I pored ovih faktora, čak 80 odsto ove bolesti određeno je nasleđem. To znači da će i kćerka, vrlo verovatno, doživeti istu sudbinu, ako je majka imala osteoporozu, kaže u intervjuu za “Novosti” primarijus dr Milena Đurić, specijalista interne medicine, i član konzilijuma za osteoporozu na Odeljenju internističko-pedijatrijske i opšte delatnosti u Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti “Banjica”.

Koji još faktori čine podlogu za nastanak osteoporoze?

Pre svega nedovoljno formirana koštana masa tokom rasta i razvoja. Skelet se razvija do dvadesete godine, i ako u tom periodu ne uzimate dovoljno kalcijuma i vitamina D, i ako nemate dovoljno fizičke aktivnosti, nećete dostići maksimalni nivo koštane mase.

Da li neke bolesti tokom života smanjuju kapacitet koštane mase?

Da, i to su bolesti u kojima se koriste lekovi, pre svega kortikosteroidi, koji loše utiču na koštanu masu. A, oni se najviše koriste kod astme i reumatidnog artritisa. Takođe, i antiepileptici koje koriste pacijenti sa epilepsijom veoma loše utiču na koštanu masu.

Da li niska koštana masa uvek podrazumeva osteoporozu?

Ne, jer iza denzitometrijskog nalaza koji pokazuje nisku koštanu masu, može da se krije čitav niz metaboličkih bolesti kostiju. Denzitometrija je samo početak dijagnostike.

Da li neki simptomi mogu da ukažu na gubitak koštane mase?

Ne, osteoporoza je asimptomatska bolest. Zato se o osteoporozi govori kao o tihoj epidemiji. Prvi simptom najčešće je prelom kosti, a tada je bolest već odmakla. Tipični prelomi kod osteoporoze su prelomi kuka, pršljena i podlaktice.

Osim denzitometrije, koje se još dijagnostičke metode koriste u otkrivanju bolesti?

Denzitometrija kičme i kuka je zlatni standard u dijagnostici. Osim toga, radi se i rendgen, zatim se uzimaju anamnestički podaci i rade laboratorijske analize, pre svega kalcijumski status u krvi i u urinu, koji pokazuje da li je u pitanju osteoporoza, ili se radi o drugom metaboličkom poremećaju.

S obzirom da su žene posle menopauze vaša ciljna grupa, da li kod njih proveravate hormonski status?

Obično svim ženama u tom periodu uradimo i analize paratiroidnog hormona i hormona štitaste žlezde, kao i koncentraciju vitamina D. Velike studije su pokazale da 70 odsto žena sa postmenopauzalnom osteoporozom ima težak deficit vitamina D3.

DVE HILJADE PRELOMA * Koliko dnevno primite pacijenata sa prelomima zbog osteoporoze?
Samo u beogradskim hitnim ortopedskim službama dnevno dođe između pet i deset pacijenata sa prelomom kuka. Godišnje, to je oko dve i po hiljade preloma kuka samo u Beogradu.

Zbog čega se kod njih javlja toliki manjak vitamina?

Kod nekih zbog toga što se nedovoljno izlažu suncu, a kod drugih postoji i genetski poremećaj receptora za vitamin D. Tako, one mogu i da se sunčaju, ali da rezerve vitamina D budu i dalje niske. Takođe, kreme za sunčanje smanjuju izloženost UV zracima koji su neophodni za sintezu vitamina D3.

Dakle, najveći izvor vitamina D je sunčanje?

Dovoljno je petnaest minuta boravka na suncu da bi se stekla dovoljna dnevna doza ovog vitamina. Znatno manji izvor vitamina D je u ishrani.

Možemo li nedostatak vitamina da nadoknađujemo nekim preparatima?

Pre nego što počnu da uzimaju preparate, žene koje uđu u menopauzu treba da izmere koncentraciju vitamina D, bez obzira kakva im je koštana masa. Ako je koncentracija niska trebalo bi, uz konsultaciju sa lekarom, da uzimaju suplemente ovog vitamina. Problem je što su te analize retko dostupne, i veoma skupe.

A da li sme da se uzima kalcijum u tabletama?

Suplementni kalcijuma treba da se uzimaju veoma oprezno jer mogu da daju čitav niz neželjenih efekata, kamena u bubregu i drugih kalcifikacija, pa je doza od 200 do 400 miligrama optimalna, kada je reč o tabletama. Ostatak se obično unosi ishranom.

Koje žene treba preventivno da se jave na pregled?

Pošto je najbolje da terapija započne kada je osteoporoza još u početnoj fazi, pre nego što dođe do preloma, savetujem svim ženama koje spadaju u rizičnu grupu da, čim napune pedeset godina dođu na pregled. Tu spadaju pre svega žene čija je majka imala osteoporozu, ako je prethodno imala lomove kostiju, zatim, žene sa sitnom osteomuskulaturnom građom, žene pušači, one koje koriste kortikosteroide i antiepileptike, i žene koje su imale bilo kakve hormonske probleme u generativnom periodu.
1.000 JEDINICA VITAMINA D * Kolika je optimalna doza vitamina D koju treba dnevno da unesemo?
Hiljadu internacionalnih jedinica vitamina D dnevno je neophodno za organizam. Tu količinu ne možemo da unesemo hranom. To bi značilo da bi trebalo da pojedemo ogromne količine hrane bogate vitaminom, recimo 80 jaja i kilograme sardine i putera.

Kakva je terapija kod osteoporoze?

Kad god pacijent da dođe može nešto da se učini, bez obzira na to da li je imao jedan ili više preloma. Prvi prelom, međutim, utrostručuje šansu da se javi i drugi prelom, pa svaki dolazak kod lekara pre prvog preloma, znači i bolju prognozu. U svetu i kod nas najčešće se koristi terapija bifosfonatima, koji se uzimaju putem tableta ili intravenskih infuzija. Takođe, svi pacijenti koji se leče od osteoporoze primaju određene doze vitamina D3 i vrlo male doze kalcijuma.

Šta se postiže terapijom i koliko ona traje?

Lekovima se zaustavlja gubitak koštane mase. Jer, lekovi koji se uzimaju su takozvani blokatori koštanih razaranja, i zaustavljaju koštanu masu na zatečenom nivou, eventualno nešto malo poprave nivo koštane mase. Pet godina traje terapija ako nije bilo preloma, a deset godina ako je već bilo lomljenja kukova ili drugih kostiju.

Da li može da se popravi koštana masa?

Postoje lekovi novijeg datuma, takozvani koštani formeri koji su na pozitivnoj listi. Oni stimulišu formiranje kostiju. Ali, oni se daju samo u najtežim oblicima osteoporoze i onima koji nisu najbolje reagovali na standardnu terapiju. Ova terapija se daje 18 meseci, nakon čega se prelazi na terapiju bifosfonatima.

Kako u mladosti možemo da očvrsnemo kosti da ne bi kasnije došlo do osteoporoze?

Pošto se koštana masa formira do dvadesete, važno je u mladosti uzimati dosta mleka i mlečnih proizvoda sa niskim procentom masti, jer je kalcijum iz ishrane vrlo važan. Fizička aktivnost, izbegavanje pušenja i alkohola, i dovoljno sunčanja.

M. VASILJEVIĆ ,

Komentari su zatvoreni..