• Naš tim
  • Marketing
  • Kontakt
  • Powered by Ajaxy

Hleb, testenina i ugljeni hidrati – koliko su zaista neophodni?

26.10.2018. | Postavio Više

Potražite članak....
Generic filters
Exact matches only
Filter by Custom Post Type

Poslednjih godina među mlađom populacijom, ali i starijima, posebno onima koji vode računa o kilaži, prisutan je trend izbacivanja hleba iz ishrane i generalno drastično smanjenje unosa ugljenih hidrata.

Da li je taj trend opravdan i sa nutritivne strane, odgovara nutricionista – dijetetičar Kliničkog centra Srbije Ranka Dulović Kovačević.

1. Izbacivanje hleba iz ishrane i generalno smanjenje unosa složenih ugljenih hidrata (u koje se ubraja i hleb) uopšte nije opravdano, ako je ispod preporuka.

Smanjenje prostih ugljenih hidrata je preporučljivo i zdravo. Energija iz ugljenih hidrata treba da obezbedi 50-75% dnevnih energetskih potreba opšte populacije. Žitarice i proizvodi od žitarica treba da obezbede 30-36% dnevnih energetskih potreba.

2. Zbog čega je važno jesti ugljene hidrate, žitarice, posebno hleb?

Hleb od celog zrna žita sadrži, pored skroba i rastvorljivih šećera, delove omotača zrna žita. To su celuloza, hemiceluloza i lignin (nesvarljivi ugljenihidrati), poznatiji pod nazivom – biljna vlakna.

Vlakna ne sadrže energiju, ali poseduju odrećene pozitivne nutritivne efekte: produžavaju osećaj sitosti, utiču na jačanje digestivnih organa, absorbuju toksične materije u crevima, povećavaju aktivnost rada creva, skraćuju vreme prolaska hrane kroz digestivni sistem.

Brašno sa višim udelom vlakana takođe sadrži i viši udeo vrednih komponenata spoljašnjih slojeva žita, kao što su: proteini zrna esencijalnim aminokiselinama, veći udeo vitamina (posebno kompleks vitamina B), veći sadržaj mineralnih materija.

3. Koju vrstu hleba preporučujete kao najbolju u svakodnevnoj ishrani?

U svakodnevnoj ishrani najbolji je domaći hleb, od integralnog brašna u određenom procentu, jer ono ima manji glikemijski indeks zbog većeg sadržaja vlakana. Od industrijski napravljenih vrsta hleba najvažnije je izabrati proverenog proizvođača, proveriti da li hleb ima dodat prost šećer (ako ima to nije preporučljivo).

4. Kakve posledice na zdravlje može imati isključivanja hleba i ugljenih hidrata iz ishrane? Koliko rigorozne dijete mogu biti opasne?

Sve rigorozne dijete su opasne. Ako se sprovode u određenim slučajevima – to je pod nadzorom lekara i nutricioniste, uglavnom u zdravstvenoj ustanovi i traju kratko. Isključivanje ugljenih hidrata i hleba pored izazivanja hipoglikemija (pada šećera u krvi) dovodi vremenom do potrošnje proteina iz mišića tj. do smanjenja mišićne mase. “Čudotvorne dijete“ koje se svakodnevno pojavljuju kako kod nas, tako i u svetu, izuzetno su opasne po zdravlje.

5. Koji su saveti za kombinovanje hleba i da li postoji neki period dana kada je ova namirnica najpogodnija za konzumiranje.

Uz svaki obrok se može konzumirati 1-2 kriške hleba, zavisno od energetskih potreba, jer veliki unos hleba i peciva može dovesti do gojaznosti. Više od dva parčeta hleba može se konzumirati za doručak (uz smanjenje za ručak i večeru) jer će se energija iz doručka trošiti u toku celog radnog dana. Nije preporučljivo povećavati unos hleba za večeru.

6. Koji je najbolji balans nutritijenata – ugljenih hidrata, proteina i masti – na dnevnom nivou?

Najbolji balans je da od ukupnih dnevnih energetskih potreba 50-75% čine ugljeni hidrati, od toga maksimalno 10% prosti ugljeni hidrati (prema preporukama SZO iz 2007. i EFSA iz 2010.), masti 20-35% za uzrast do 4. godine i više (prema preporukama EFSA iz 2010. godine) i protein 10-15% (preporuke EFSA iz 2012.)

PROČITAJTE VIŠE:

Izvor: blic.rs, FOTO: PROMO



loading...

Ostavi Komentar

kometari

Tagovi:

Kategorija: Mršavljenje, Prirodni lekovi, Zdravi saveti, Živeti zdravo, Zona zdravlja

avatar

O autoru ()

Redakcija Kućni Lekar: Vaš vodič do savršenog zdravlja

Comments are closed.