Evo kako da prepoznate i lečite multipla sklerozu

47

Multipla sklerozu nije lako dijagnostifikovati, uzrok joj nije posve razjašnjen, a tok bolesti teško je predvideti.

mk

U ranom stadijumu multiple skleroze mogu se pojaviti umor, gubitak snage, trnci, ukočenost, bol, smanjenje oštrine vida i “mešanje” boja, dvoslike, nestabilnost u hodu, vrtoglavica, otežana kooordinacija pokreta,drhtanje, smetnje kontrole mokrenja i stolice, otežana koncentracija, depresija, seksualne poteškoće… Simptomi često “dođu i prođu” u nekoliko dana, pa mnogi bolesnici u početku ne traže medicinsku pomoć.

Simptomi se razlikuju od osobe do osobe, zavisno od toga koji je deo središnjeg nervnog sistema najviše pogođen oštećenjem, pa bolest nema nikakav “obrazac” po kom bi se lako mogla prepoznati. U dijagnostici najviše pomaže analiza likvora (tečnost koja obavija mozak i kičmenu moždinu) te magnetna rezonanca (MR) mozga i/ili kičme pomoću koje se mogu videti područja upale i oštećenja.

Pravovremenim lečenjem može se izbeći invalidnost

MS se može pojaviti u svakoj dobi, najčešća je između 20. i 45. godine. Žene obolevaju 2-3 puta češće od muškaraca.

Iako zasad ne postoji “konačan” lek za multiplu sklerozu, obolelima mogu pomoći mnogi lekovi koji sprečavaju pogoršanje bolesti, na primer interferon i glatiramer acetat. Tok bolesti teško je predvideti jer se često izmenjuju pogoršanja i poboljšanja, ali pravovremenim lečenjem pojava invaliditeta može se “odložiti” 20 do 30 godina ili se čak može skroz sprečiti.

Uz različite lekove koji ublažuju simptome i/ili onemogućuju pogoršanje bolesti, pomaže i umerena fizička aktivnost (npr. plivanje, joga) i fizikalna terapija odnosno vežbanje uz pomoć fizioterapeuta.

Multipla skleroza

Komentari su zatvoreni..