• Naš tim
  • Marketing
  • Kontakt
  • Powered by Ajaxy

Epilepsija

25.10.2013. | Postavio Više

Potražite članak....
Generic filters
Exact matches only
Filter by Custom Post Type

Epilepsija je poremećaj karakterističan sklonošću ponavljanim napadima koji mogu dovesti do gubitka  svesti, poremećaja kretanja, oseta (uključujući vid, sluh i ukus), autonomnih funkcija, raspoloženja i mentalnih funkcija.

epi

Prenos informacija od jedne nervne stanice do druge odvija se elektrohemijskim procesom. Taj se proces može otkriti kao električna aktivnosti elektroencefalogramom (EEG). Nenormalna električna aktivnost povezana je s napadima. Uzrok napada je u određenoj meri u korelaciji s dobi kod pojave bolesti. Kod nekih osoba, napadi mogu biti izazvani hormonskim promenama kao što su trudnoća ili menstruacija. Takođe mogu biti izazvani bolešću. U mnogim slučajevima, ne može se otkriti pokretač napada. Pod određenim uslovima, svaka osoba može imati napade. Količina podsticaja potrebna da izazove napad zove se prag napada. Smatra se da mnoge osobe s epilepsijom imaju nizak prag napada.

Uzrok

Idiopatska (kojoj se ne može otkriti uzrok) epilepsija obično počinje u dobi između 5 i 20 godina, ali se može pojaviti u bilo kojoj dobi, bez da su prisutne druge neurološke abnormalnosti. Postoje neka stanja koja mogu podstaknuti razvoj napada:
• Urođene mane i perinatalni (oko vremena rođenja) problemi
• Ozlede mozga-napadi obično počinju u periodu dojenja ili ranom detinjstvu
• Metabolički poremećaji
• Komplikacije diabetesa mellitusa
• Poremećaji elektrolita
• Zatajenje bubrega, uremija (toksično nakupljanje otpadnih tvari)
• Nedostaci tvari u prehrani
• Fenilketonurija – može retko dovesti do napada kod dojenčadi
• Unos ili trovanje alkoholom ili drogama
• Lečenje od uzimanja alkohola ili droga
• Tumori i lezije mozga koje zauzimaju prostor u mozgu (kao što su hematomi)
• Glavni razlozi za veću učestalost epilepsije u zemljama u razvoju su veći rizik od akutnih i hroničnih infekcija mozga, pre i postnatalne opstetričke komplikacije, koje dovode do oštećenja mozga i pothranjenost.

Koji su simptomi?

Mogu se pojaviti promene u mentalnom statusu (kao što su budnost i svest) i/ili fokalni neurološki simptomi (lokalizirani simptomi promena u funkciji mozga) povezani s napadima. Tip napada koji se pojavljuje varira zavisno o lokaciji i vrsti problema koji izaziva napad i individualnom odgovoru na poremećaj. Napadi se mogu pojaviti u generaliziranom obliku (koji zahvata celi ili veći deo mozga) ili parcijalnom obliku (koji zahvata samo deo mozga). Epilepsija je tipično generalizirana (osim u nekim slučajevima koji se razvijaju u detinjstvu i imaju specifični fokus). Generalizovani napadi uključuju različite generalizirane toničko-kloničke napade i petit mal napade. Parcijalni napadi uključuju fokalne napade (tijekom kojih osoba ostaje svjesna ali postoje nenormalni pokreti ili osjeti) i parcijalne kompleksne napadaje (tijekom kojih je nenormalni pokret ili oset propraćen promenama u svesti). Epilepsiju karakterišu napadi bilo kojeg tipa koji se pojavljuju na hroničnoj, ponavljanoj osnovi i nemaju poznat uzrok. Nespecifični simptomi i/ili znakovi mogu se pojaviti zajedno s napadima; a uključuju glavobolju, promene u raspoloženju ili nivou energije, vrtoglavicu, nesvesticu, smetenost i gubitak pamćenja. Aura, oseti koji upućuju na to da će se napad uskoro pojaviti, pojavljuje se kod nekih ljudi pre generalizovanog napada.

Tipovi napada i njihovi simptomi

PETIT MAL NAPADI
• Minimalni ili nikakvi pokreti (obično, osim “treptanja očima”)
• Kratki iznenadni gubitak svesti ili svesne aktivnosti
• Pojavljuje se često
• Najčešće se pojavljuje u detinjstvu
• Smanjena sposobnost učenja
GRAND MAL NAPADI (GENERALIZOVANI TONIČKO-KLONIČKI NAPADI)
• Generalizovane, jake kontrakcije mišića
• Zahvataju veći deo tela
• Gubitak svesti
• Privremeno se zaustavlja disanje, zatim “uzdisanje”
• Inkontinencija urina
• Ugriz za jezik ili obraz
JEDNOSTRUKI FOKALNI NAPADI
• Kontrakcije mišića određenog dela tela
• Nenormalni oseti
• Može se pojaviti mučnina, znojenje, crvenilo kože i proširene zenice
• Mogu postojati drugi fokalni (lokalizovani) simptomi
PARCIJALNI KOMPLEKSNI NAPADI
• automatizam (automatsko izvršavanje kompleksnog ponašanja)
• Nenormalni oseti
• Može se pojaviti mučnina, znojenje, crvenilo kože i raširene zenice
• Mogu postojati drugi fokalni (lokalizovani) simptomi
• Prisećanje ili neodgovarajuće emocije
• Promene u svesti
• Može se ali ne mora izgubiti svest olfaktorne (njuh) ili gustatorne (ukus) halucinacije ili smetnje temporalni fokus

Loading...

Koja će ispitivanja sprovesti lekar?

Dijagnoza epilepsije i/ili poremećaja s napadima uključuje ponavljane napada bilo kojeg tipa u istoriji bolesti. Fizički pregled, uključujući detaljan neuromuskularni pregled, može biti normalan ili pokazivati fokalne neurološke deficite (lokalizovane poremećaje funkcije mozga). Elektroencefalogram (EEG), očitanje električne aktivnosti mozga, obično potvrđuje prisutnost različitih vrsta napada. On može, u nekim slučajevima, uputiti na smeštaj lezije koja izaziva napade. Ispitivanja radi utvrđivanja uzroka mogu uključivati različita ispitivanja krvi (zavisno o uzroku na koji se sumnja) koja uključuju:
• krvne pretrage, glukozu u krvi
• ispitivanja funkcije jetre
• ispitivanja funkcije bubrega
• ispitivanja postojanja infektivnih bolesti
• analizu cerebrospinalne tećnosti
• Ispitivanja za otkrivanje uzroka mogu uključivati postupke kao što su: CT ili MR snimanje glave I lumbalna punkcija
Fizički pregled i ispitivanja se mogu koristi za isključivanje drugih privremenih i reverzibilnih uzroka napada kao što su visoka temperatura, različiti privremeni hemijski poremećaji, toksemija u trudnoći, apstinencija kod lečenja od alkohola ili droga (posebno benzodijazepana i barbiturata), korištenje droga (posebno onih koje se nabavljaju ilegalno) i drugi uzroci.

Lečenje

NAKON NAPADA Zapišite pojedinosti o napadu kako bi o njima mogli izvestiti lekara. Važne pojedinosti uključuju datum i vreme napada, koliko je dugo trajao, koji su delovi tela bili zahvaćeni, vrstu pokreta i druge simptome, moguće uzroke i druge primećene faktore. Izolirani napadi se leče prema tipu napada i uzroku na koji se sumnja (vidi specifične tipove napada za pojedinosti). Općenito, to uključuje lečenje uzroka i/ili korištenje antikonvulzivnih lekova. NAKON DIJAGNOZE EPILEPSIJE (poremećaja s napadima) Lečenje uzroka, ako je uzrok otkriven, može zaustaviti pojavu napada. Ono može uključivati lečenje poremećaja lekovima, hirurški zahvat zbog tumora ili lezija na mozgu, i druge vrste lečenja. Oralni antikonvulzivi sprečavaju ili svode na najmanju meru broj budućih napada. Odgovor je individualan, i lek koji se koristi i doza će se možda morati više puta podešavati. Kontrole radi ponovne procene stanja treba sprovoditi barem jedanput godišnje. Praćenje nivoa leka u plazmi važno je za stalnu kontrolu napada i smanjenje nuspojava. Trudnoća, nespavanje, preskakanje doza leka, korištenje droga, lekova ili alkohola ili bolest mogu dovesti do napada kod osobe s prethodno dobro kontrolisanom epilepsijom. Može se preporučiti korištenje nakita ili kartica s informacijama koje upućuju na epilepsiju radi dobijanja brze lekarske pomoći ako dođe do napada.

Komplikacije

• Produženi napadi ili napadi koji se često ponavljaju (status epilepticus)
• Ozlede od aktivnosti kao što su padovi, udarci, ugrizi
• Ozlede zbog napada koji se pojavio tokom vožnje i/ili rada sa spravama
• Napadi u opasnim okolnostima (utapanje, opekotine, ozlede glave itd.)
• Aspiracija tečnosti u pluća i posledična aspiracijska upala pluća
• Trajno oštećenje mozga (moždani udar ili drugo oštećenje)
• Poteškoće kod učenja
• Nuspojave lekova (sa ili bez primetnih simptoma)
• Respiratorni ili kardio-respiratorni arest kod napada

 

 




loading...

Ostavi Komentar

kometari

Kategorija: Epilepsija

avatar

O autoru ()

Redakcija Kućni Lekar: Vaš vodič do savršenog zdravlja

Comments are closed.

Read previous post:
Šta je ateroskleroza?

Ateroskleroza zahvata sve arterije u organizmu, ali najvažnije i najopasnije bolesti koje zbog nje nastaju su: moždani udar (šlog), ishemijska...

Voda prirodni lek za sve bolesti

Da je zdravo piti vodu svima je odavno poznato. Voda je izvor života i neophodna je za obavljanje svih funkcija...

Surutka u ishrani sportista

Surutka je nusproizvod sirenja sira. To je tečnost koja ostaje posle zgrušavanja mleka. Surutka je korisna za organizam jer sadrži...

Surutka kao eliksir

U tekstu o osnovnim svojstvima hrane, govorili smo o tome da organoleptička svojstva često mogu da zavaraju i da većina...

Surutka prijatelj jetre

Surutka je bogata proteinima, vitaminima (B2, B6, B12, C, K), aminokiselinama, enzimima, mineralima koji čuvaju život (kalcijum, fofsor kalijum, magnezijum),...

Close