Njene aktivnosti na društvenim mrežama pokreću i daju veru mladima da je njihova budućnost u Srbiji. Predsednica je i jedan od osnivača organizacije „Zdrava Srbija“, koja pomaže deci na razne načine. Veliki je borac i žena koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Dok je čekamo u kabinetu, na klinici koja joj je drugi dom, čitamo uramljen tekst Hipokratove zakletve. Ulazi vedra i nasmejana, pa je pitamo koliko je teško ispuniti ovu zakletvu.

Otkad je otvorila svoju „Fejsbuk“ stranicu, doktorku Danicu prati mnogo ljudi, naročito mladih, a svaki njen post izaziva velike polemike
OTKAD JE OTVORILA SVOJU „FEJSBUK“ STRANICU, DOKTORKU DANICU PRATI MNOGO LJUDI, NAROČITO MLADIH, A SVAKI NJEN POST IZAZIVA VELIKE POLEMIKEFOTO: PETAR DIMITRIJEVIĆ / RAS SRBIJA

Mnogo smo propatili

– Možda je u našim uslovima teško, ali kada možete da se bavite samo medicinom i pacijentima i kada ste dobro plaćeni za to što radite, onda to nije problem. U bogatijim zemljama je mnogo lepo biti lekar. Tamo u punoj meri osećate lepotu kad svojim znanjem pomognete ljudskom biću. To je lepa strana medicine iako ste stalno s ljudskom patnjom i bolom. Tada znate i osećate zašto živite – govori odlučno.

Iako kaže da je u poslednjih nekoliko godina mnogo urađeno u zdravstvu, smatra da se još ne ceni rad zdravstvenih radnika. Boli je što njene sestre imaju plate manje od proseka iako rade odgovoran i težak posao.

– Brinu o odraslim ljudima kojima je potrebna nega kao bebama. One nepokretne pacijente kupaju svakog drugog dana, teško bolesnim ljudima vraćaju dostojanstvo, a to nema cenu. Uz dobru organizaciju možemo da dostignemo ono što imaju na Zapadu, gde nam mnogi lekari i sestre odlaze – priča otvoreno.

Stalno apeluje, bori se za naučne istine, kad treba – zvoni na uzbunu. Želi da probudi mlade, koji su, prema njenim rečima, jedina prava snaga Srbije.

– Oni su divni i mi matori moramo da im otvaramo vrata. Zato insistiram da oni savladaju nove metode lečenja, baš kao što su i oni mene naterali da učim kako bih mogla da ih pratim. Zbog njih sam na „Fejsbuku“. Na njima je da izgrade takve institucije sistema da postane sasvim nevažno ko je na vlasti. Mnogo smo propatili kao narod. U psihičkom i fizičkom smislu skupo plaćamo razne promene i lomove – zaključuje Danica.

Svakog proleća jedna zahvalna pacijentkinja dođe da zasadi cveće i tako ukrasi terasu Neurohirurške klinike
SVAKOG PROLEĆA JEDNA ZAHVALNA PACIJENTKINJA DOĐE DA ZASADI CVEĆE I TAKO UKRASI TERASU NEUROHIRURŠKE KLINIKEFOTO: PREDRAG DEDIJER / RAS SRBIJA

Lekar ne sme emocionalno da se distancira

Studentima stalno ukazuje na greške koje mogu da naprave i kako da ih preduprede. Radeći po protokolima, knjiški, čuvaju, smatra, i pacijenta i sebe.

– Pacijente koji lako prođu zaboravimo, ali nema hirurga koji ne sanja pacijenta koji mu se iskomplikovao. Zato ne verujem ni u ono da lekar mora da se emocionalno distancira. Pacijenti mole da im olakšam bolove, smanjim mučninu, ali nikada mi niko nije rekao da mu skratim život. Zato sam protiv eutanazije – priča naša sagovornica.

Srećna je zbog tehnološkog napretka i kaže da je revolucija u neurohirurgiji došla s ultrasoničnim aspiratorom, koji razbija tumore, i gama nožem. Ti aparati omogućavaju operacije koje su nekada bile nazamislive.

– Gama nož smo čekali 20 godina. Moj tim, nas četvoro, uradio je preko šest stotina najkomplikovanijih operacija za godinu dana. Plus je na gama nožu urađeno više od 750.

Nikad nisam volela da spavam

Mnogo različitih angažmana zahteva koncentraciju i velike organizacione sposobnosti. Kaže da je te sposobnosti stekla u detinjstvu, zahvaljujući vaspitanju. Roditelji su je, kaže, spartanski odgajali.

– Majka Cveta i otac Mile imaju po 84 godine i oboje su vitalni. Tata ima problema s kukom, ali i toliko energije da priželjkuje da diže bar još jednu revoluciju – smeje se dok priča o svojima.

Sa 17 godina Danica je upisala medicinu u Moskvi, a sa 22 diplomirala u Beogradu s prosečnom ocenom 9,60. Danas sa svojim timom godišnje uradi više od 600 zahtevnih operacija na mozgu
SA 17 GODINA DANICA JE UPISALA MEDICINU U MOSKVI, A SA 22 DIPLOMIRALA U BEOGRADU S PROSEČNOM OCENOM 9,60. DANAS SA SVOJIM TIMOM GODIŠNJE URADI VIŠE OD 600 ZAHTEVNIH OPERACIJA NA MOZGUFOTO: PETAR DIMITRIJEVIĆ / RAS SRBIJA

Mama, profesorka književnosti starog kova, bila je izuzetno stroga u vreme kada je Danica odrastala, a tata ju je mazio i pazio, bila je njegov sin, ali nikada razmažena jedinica.

I danas joj je, kaže, toplo oko srca kad se približava rodnom Užicu. Tamo je živela do pete godine, potom su se preselili u Beograd, pa u Moskvu. Tamo je sa 17 godina upisala medicinu, a sa 22 diplomirala u Beogradu s prosečnom ocenom 9,60. Rado priča o detinjstvu. Otac je iz Anđića, sela kod Bratunca u istočnoj Bosni.

– Tamo sam provodila leta jer more nikada nisam volela. Na more se išlo s roditeljima i moralo je da se spava po podne, a ja sam oduvek malo spavala. Kod dede i babe sam uživala da bazam po šumama i brdima. Imala sam prelepo detinjstvo. Mama je iz Draksina, kod Bajine Bašte, tako da je Drina moja reka. Obožavam je i, kad bih imala mnogo novca, mislim da bih na svakom kilometru Drine napravila po jedan most. Otkrila sam selo Zaovine i tu bih volela da živim kad odem u penziju. Tada ću i prijateljima posvetiti vreme, kog sada nemam onoliko koliko bih želela – otkriva nam planove za vreme koje dolazi iako je svesna da će dotad uraditi još mnogo operacija.

Autor: Branka Gajić