Analizom krvi do dijagnoze

129

Dr Ivana Petrović, zamenik direktora Opšte bolnice Bel Medic,, govori o značaju preventivnih pregleda i rane dijagnostike….

01 medicina_clip_image002

“Zašto da idem kod lekara kad mi nije ništa”, “ako odem, uvek će mi nešto naći”, ili “zašto da slušam lekarske savete kad je sve u genetici” – vrlo se često može čuti od pacijenata. Mnogo toga je determinisano genima, kaže dr Ivana Petrović, lekar opšte medicine i zamenik direktora beogradske Opšte bolnice Bel Medic, ali na kvalitet zdravlja može se pozitivno uticati i kad postoji genetska sklonost ka nekoj bolesti (dijabetesu, hipertenziji…). Redovnim sistematskim pregledima, odnosno praćenjem zdravstvenih parametara (redovne laboratorijske analize jednom godišnje, kontrola krvnog pritiska, telesne težine, obima struka…) utvrđuje se zdravstveni status pacijenta pa se, regulisanjem parametara koji odstupaju od normalnih, i korigovanjem loših životnih navika, ublažavaju ili uklanjaju faktori rizika za razvoj određenih bolesti.

Dr Petrović napominje da lekari ponajviše strahuju od suočavanja sa oboljenjima koja ne daju simptome jer je, kao po pravilu, pacijentima teško objasniti zašto treba da menjaju svoje životne navike i ishranu ili da uzimaju lekove i onda kad se “osećaju dobro”. Određeni simptomi kao što su bol, crvenilo, otok, gušenje ili vrtoglavica, na primer, svakako će navesti pacijenta da potraži lekarsku pomoć, ali je problem kad on nema tegobe a bolest postoji i narušava zdravlje. Uzimajući kao primer povišen nivo šećera u krvi, dr Petrović podseća da pacijent to ne mora uvek da oseti, budući da blago povišene vrednosti ne moraju da daju simptome, ali dodaje da takvo stanje ipak konstantno izaziva promene na krvnim sudovima. Isti je slučaj i sa hipertenzijom; dešava se da pacijent godinama živi sa povišenim pritiskom na koji se adaptirao, da ga “ne oseća”, ali produžena iako blaga hipertenzija kasnije uzrokuje ozbiljnije zdravstvene probleme. Naša sagovornica zato podseća da je preventiva izuzetno značajna, jer omogućava blagovremeno otkrivanje faktora rizika, kao i najučestalijih oboljenja.

Provere nivoa šećera, masnoća, enzima…

U okviru redovne kontrole zdravlja, i onda kad ne postoje ama baš nikakve tegobe, jednom godišnje treba uraditi laboratorijske analize krvi i urina. Vrsta analize koju treba uraditi zavisi od pola, godina života, lične i porodične zdravstvene istorije, profesije (izloženost isparenjima boja, organskih rastvarača i slično), kao i navika (konzumiranje alkohola, obojenih gaziranih napitaka, supstanci koje izazivaju zavisnost…). Dr Petrović naglašava da se u panelu analiza, bez obzira na navedene kriterijume, moraju naći: kompletna krvna slika, sedimentacija eritrocita, šećer, masnoće u krvi („dobar“ HDL holesterol, „loš“ LDL holesterol, trigliceridi) i pregled urina.

I promena navika je terapija

Povišeni krvni pritisak je jedno od najučestalijih kardiovaskularnih oboljenja. Dr Petrović, međutim, dodaje da svaka novootkrivena hipertenzija ne mora obavezno da znači i momentalno propisivanje leka. Ponekad je dovoljna samo promena životnog stila i načina ishrane. Štaviše, i u slučajevima kad pacijent treba da uzima antihipertenziv, dobri rezultati korigovanja ishrane i načina života vremenom mogu da dozvole smanjivanje doze leka, pa možda i njegovo kompletno isključenje.

Kompletna krvna slika daje podatke o tome da li postoji malokrvnost (anemija), a određeni parametri će ukazati na postojanje infekcija ili poremećaja u zgrušavanju krvi. Sedimentacija eritrocita je nespecifčan pokazatelj stanja zdravlja – po pravilu je povišena kod infekcije, tumora i sistemskih autoimunih bolesti kao što su reumatoidni arthritis, sistemski lupus, psorijaza, itd.

Određivanje nivoa šećera u krvi omogućava pravovremeno otkrivanje loše regulacije šećera i otkrivanje šećerne bolesti dok ona još ne daje simptome.

Idealan nivo šećera u krvi je izmedju 3,6 i 5,8 mmol/l, pa njegove povišene vrednosti nalažu blagovremenu korekciju ishrane i, ako je potrebno, uključivanje lekova. Na taj način se sprečava nastanak komplikacija na krvnim sudovima bubrega, srca, očnog dna i nogu, koje nastaju kao posledica neregulisanog šećera.

Povećan nivo masnoća u krvi (holesterola, triglicerida) negativno deluje na zidove krvnih sudova i dovodi do razvoja ateroskleroze – bolesti svih arterijskih krvnih sudova. Odgovarajuća dijeta ili započinjanje terapije za nekoliko meseci će regulisati masnoće u krvi, usporiti proces ateroskleroze i onemogućiti porast krvnog pritiska i oštećenje srca.

Pregled urina će dati informacije o postojanju početnog oštećenja bubrega, o postojanju rizika od nastanka peska ili kamena u bubregu, kao i o mogućoj infekciji mokraćnih puteva.

Ako je pacijent sklon preterivanju u alkoholu i masnoj hrani, potrebno je u laboratorijsku proveru uključiti i jetrine analize, to jest merenje nivoa enzima AST, ALT, Gama GT, čiji porast ukazuje na oštećenje jetre.

Laboratorijski rezultati omogućavaju lekaru ili da potvrdi dijagnozu, ili ga usmeravaju u kom pravcu treba da planira dopunsku dijagnostiku kako bi postavio tačnu dijagnozu i započeo lečenje. Nivo holesterola u krvi ili odnos ukupni holesterol/HDL (“dobar”) holesterol, uz starost pacijenta, pol, pušačke navike i vrednost krvnog pritiska, omogućavaju procenu rizika od smrti usled bolesti srca i krvnih sudova u narednih 10 godina (SCORE procena rizika). Ukoliko taj rizik prelazi granicu od pet odsto, započinje se sa lečenjem, a pacijente se motiviše da menja loše životne navike.

Dr Petrović ne preporučuje da pacijent sam bira koje će analize biti rađene a koje ne jer dobijeni rezultati ne moraju uvek da budu od pomoći u postavljanju dijagnoze. U takvim situacijama često se dešava da se analize moraju dopunjavati, što zahteva dodatno vreme i nepotrebno odlaže započinjanje lečenja. Naša sagovornica dodaje da su laboratorijske analize koristan parametar kojim se proverava efekat date terapije i uspešnost lečenja, a kod hroničnih bolesti pokazuju da li se bolest nalazi pod kontrolom.

Rana dijagnostika

Rana dijagnostika je jedan od suštinskih zadataka sistematskih pregleda. Dr Petrović napominje da se ne mogu sve bolesti na vreme i rano dijagnostikovati, ali da one naj učestalije mogu.

Rak grlića materice se može otkriti u najranijoj fazi, koja ne zahteva radikalnu operaciju i ne nosi opasnost gubljenja reproduktivne sposobnosti. Neophodno je jednom godišnje otići na ginekološki pregled kroz koji se i Papanicolaou testom proverava da li su ćelije grlića materice zdrave. Ukoliko su izmenjene, na vreme će se preduzeti potrebno praćenje ili ispitivanje.

Kad je reč o karcinomu dojke, za koji naša sagovornica dodaje da ima epidemiološke razmere, preporučuje se redovan pregled lekara i ultrazvuk dojke (do 40. godine života), a u kasnijim godinama mamografski pregled dojke, što je posebno važno za žene koje u porodičnoj zdravstvenoj istoriji imaju rak dojke. Procenat izlečenja i dužina preživljavanja bitno su drugačiji kod pacijentkinja kod kojih se bolest otkrije na vreme.

Žene obolevaju od bolesti štitaste žlezde pet do sedam puta češće od muškaraca, te im se savetuje provera funkcije štitaste žlezde određivanjem nivoa dva hormona u krvi, slobodnog tiroksina – FT4 i hormona hipofze – TSH. Rezultati ovih analiza mogu da ukažu na poremećaj funkcije štitaste žlezde, koja je regulator našeg celokupnog metabolizma.

Za muškarce je od izuzetnog značaja da nakon 50. godine života, u okviru provere zdravlja, urade i tumorske markere prostate PSA, fPSA i index fPSA/PSA. Ove analize su od značaja za blagovremenu dijagnostiku bolesti prostate, uključujući i karcinom.

Svim pacijentima se savetuje i pregled stolice na okultno krvarenje (hem check test), u cilju ranog otkrivanja bolesti debelog creva, uključujući polipozu i karcinom. Sa navršenih 50. godina života, osobe oba pola takođe treba da urade prvu kolonoskopiju (endoskopski pregled debelog creva). Kolonoskopija je zlatni standard za pregled cele dužine i otkrivanje bolesti debelog creva. Uz prethodnu pripremu i čišćenje debelog creva, ovaj pregled ne mora da bude neprijatan ukoliko se uradi u kratkotrajnoj opštoj anesteziji.

„Prozor“ u zdravstveno stanje

Oftalmološki pregled se, kao rutinska provera na godišnjoj bazi, savetuje ne samo radi procene vida i korekcije dioptrije već i radi uočavanja promena na očnom dnu koje su jedan od najranijih znakova promena na krvnim sudovima organizma u celini. Stanje krvnih sudova očnog dna je, naglašava dr Petrović, “prozor” u zdravstveno stanje vaskularnog sistema uopšte. Merenje očnog pritiska je, takođe, provera jednog izuzetno važnog parametra, presudnog za rano otkrivanje razvoja glaukoma, oboljenja koje nema nikakvu simptomatologiju a može značajno da ugrozi vid. Ne treba zaboraviti ni na obavezne i redovne stomatološke preglede, koji osiguravaju ne samo eventualne estetske korekcije zuba već i praćenje zdravlja korena zuba i desni. Koren zuba je, naime, potencijalno žarište upala koje mogu da se refektuju i na druge organske sisteme, dok od zdravlja zuba uopšte, odnosno njihove optimalna funkcionalnosti pri žvakanju hrane, zavisi i zdravlje digestivnog trakta celini.

Sumirajući značaj prevencije, dr Ivana Petrović zaključuje da rano otkrivanje i blagovremena terapija, o kojoj god bolesti da je reč, garantuju bolju prognozu (iz)lečenja, manje trauma za pacijenta i njegov brži povratak porodici, poslu i normalnom životu uopšte.

 

planeta.rs

Komentari su zatvoreni..